Рада и „Лада“ – необично пријатељство које траје скоро 40 година

Ретко ко их не запази док пролазе улицама. Једна Рада и једна „Лада“ своје другарство започеле су пре 36 година. „Лада“ је стигла мало пре Раде, али ју је верно чекала.

„Ја сам положила вожњу 2001. и до тада је аутомобил имао пређених 38.000 километара. Значи ја као беба сам се возила позади, а од тог момента до данас имамо заједно пређених 80.000 километара, односно укупно 112.000 километара“, почиње своју причу Радмила Јовановић.

За скоро 40 година није се десило да „Лада“ стане на путу. Рада каже да мање кварове сама поправља, а када загусти ту је помоћ пријатеља.

„Ја сам морала да научим, зато што мислим да и сваки возач треба да зна основе. Пре него што сам почела да возим 'Ладу', почела сам да је возим на канал да поправљам оне елементарне ствари – замена гуме, осигурачи. Онда већ кад сам кренула да возим ту је била замена филтера, горива, пумпе, замена моторног уља, чак ми је једном ауспух испао морала сам да га везујем“, каже Рада.

Рада тренутно ради на докторату, а „Лада“ јој помаже чак и у томе. Највише обилазе Србију, јер је тема доктората Виноградарски простор Србије и теренски рад. На путевима им се свашта догађало, али памте само оне позитивне доживљаје.

„Дешавало се то кад дођем на бензинску станицу, млађи пумпаџија је био, и питао ме које гориво да сипа. Ја сам мислила да се шали, јер је то аутомобил из осамдесетих година прошлог века. Чудно ми је било, јер су се тада производили аутомобили махом на бензински погон што се тиче лада, и ја онако у шали кажем да сипа корозин и он одговори да то немају, а ја кажем немате за овакав авион?“, присећа се Рада.

Докле год буде била у возном стању, Рада планира да је вози.

„Задржаћу је свакако за себе. Нити планирам да је продајем, нити да је дајем, што би неко рекао, у старо гвожђе. Она и ја имамо историју, имамо нешто заједничко, не може да се издвоји као други аутомобил. Све друге машине биће само машине, а она је нешто, просто од детета је са мном, стасале смо заједно од деце, а сада смо госпође постале“, шаљиво каже Рада.

Најдаља дестинација до које су ишле била је Црна Гора. Сада Рада ипак штеди „Ладу“. У шали каже да ако би се усудиле да сада пређу границу, вероватно би право са ње отишле у музеј.