Тифани, Елизабета и Клеопатра и сир по прабакином рецепту

У Јазак, село на падинама Фрушке, не долази се само да би се уживало у прелепом погледу, нити да би се пила изворска вода, већ и због мириса сира и приче о брату и сестри који су овај крај учинили туристички препознатљивим. И то пре шест година, када су покренули производњу крављег сира.

„У нашој породици на тему производње сира што по маминој линији, што по татиној линији генерацијама уназад су жене правиле сир, али је то тад било жени за дућан, знате у селу да жена бар мало буде независна, а данас је то ипак примарни приход“, каже Марија Радојчић.

Да би дошли до првих прихода као и на сваком почетку морали су да се довијају. Први који су пробали њихове сиреве били су пријатељи и фамилија.

„Дешавало нам се да понесемо сир на неку журку или дружење у неком од кафића у Новом Саду, исецкамо, узмемо дашчицу, ножић, све онако фино као код куће и нико се никад није наљутио на нас и врло често су газде прилазиле и ручкале са нама и углавном се тако дешавало да смо добијали нове купце“, сећа се Марија.

Иако су, како кажу, и даље на нули, тврде да граде успешну предузетничку причу. У прилог томе говори и то да се број грла из године у годину повећава.

Kада су 2012. покренули посао у овој штали било је само две краве. Већ наредне године осетили су потребу за проширењем тако да данас у својој штали имају двадесетак крава.

Петар, иначе ветеринар по струци, нарочито је поносан на своје краве, за које тврди да нису обичне, већ са титулом.

„Наша фарма се разликује по томе што свако грло има своје име, свако женско грло сам ја дочекао, отхранио и направио од ње премимум краву, што би рекли популарну шампионку“, каже Петар Радојчић.

Управо су шампионке, попут Тифани, Елизабете, Kлеоптаре краве које дају највише млека. Годишње између седам и осам хиљада литара. Теже су од 800 килограма и сваке године рађају теле врхунске генетике.

„Никада нису све краве у мужи, краве по рођењу телета, већи део млека иде за исхрану телади, тако да је дневни просек од 150 до 200 литара, а иде и до 300. Зависно од врсте, за ситни сремски сир иде пет литара по килограму, а за трапист иде 10 литара млека за килограм, објашњава Петар.

Математика може да буде и другачија, нарочито када се природа умеша у бизнис.

„Нама може да се деси једна сушна година и може да нам се деси да смо у озбиљном проблему са хранивима, али вероватно многи би у тој ситуацији одустали и сматрали да је то неуспех, а ми сматрамо да је то само једна година у превазилажењу проблема и расту наше производње“, тврди Марија.

Зато је савет онима који планирају да се упусте у предузетништво да буду спемни на критичне ситуације, али и храбри да у њима истрају.

„Свако ко жели слободу и ко је храбар треба да се упусти и да изабере посао који воли јер без тога ви нисте ви, не дозволите да губите себе, јер онда сте изгубили више од новца“, саветује Марија.

А новац, како кажу, у њиховом послу не стиже на брзака. Годинама се гради име. Њихово се поистовећује са сиревима зачињеним орасима, босиљком и другим састојцима. Ускоро и са сиром који ће имати географски заштићено порекло.