Колачи из рерне драматуршкиње

Они који раде у рекламној индустрији врло добро знају како да продају производ. Али шта се дешава када одлуче да га сами и направе. Да ли и тада могу да буду подједнако успешни?

Док је студирала драматургију није могла ни да наслути да ће јој радно место бити посластичарница. После десет година рада у рекламној инустрији одлучила је да варјачу узме у руке и почне да прави оно што највише воли – колаче.

„Много сам срећнија и много боље располажем својим временом. Оно што ме сада највише радује и што траје већ неко време је то када видим да сам инстант усрећила људе. Тај осећај да сам направила нешто што је некога усрећило, то нисам имала прилику раније да доживљавам“, каже Сенка Пајић.

Kада је из адвертајзинга прешла у овај слатки посао Сенка није са собом понела рецепте за колаче, али јесте рецепт за то како да своје производе представи на тржишту.

„То су биле неке ствари за које ја знам да су важне; то је амбалажа, тон комуникације. Ми, на пример, на свакој налепници имамо – 'Хвала лепо, пријатно'. Те ствари које су прилично важне, људи их често забораве ако немају искуство“, објашњава Сенка.

Њени рецепти, каже, нису компликовани, јер је акценат на састојцима, а не на декорацији. Искључиво прави америчке колаче, који су јој и омиљени. Пите са боровницом, бундевом, брауније, кексиће.

„Тајна је гомила путера, правог домаћег и гомила воћа, свежег или смрзнутог“, укратко открива састојке доброг колача.

Уложени новац у посао још се није вратио. За две године, колико ради, каже дешавало се да у појединим месецима приходи буду мањи. Ипак, то не значи да планира да одустане, јер је то додатно инспирише у осмишљавању нових колача. Тако за свако годишње доба направи по један нови. Овај са бундевом је за јесење дане.

„Ја мислим да не сме да се деградира квалитет и мислим да морамо да имамо добре колаче и да људи буду љубазни, што исто јако важно да тај ко је љубазан и пријатан прода тај колач на крају“, тврди драматуршкиња у свету колача.

За све оне који би желели да им колачи не буду само уживање већ и посао као Сенки, има савет.

„Могла бих да им саветујем да није лако да ће им руке бити суве зато што ће стално прати судове и сецкати колаче, да ће се много више нервирати око неких ствари око којих се раније нису и да ће имати проблеме за које нису знали да постоје. Али ако имају ту чврсту жељу да пробају – да“, одважна је Сенка.

Ипак, каже, пре него што се одлучите какаве слаткише ћете да правите, обавезно проверите да ли тако нешто већ постоји и по чему бисте могли ви да се разликујете. Јер управо од оригиналности зависи колико ће се колача појести.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво