Изазов за који се припрема цео живот

Јовица Спајић је рекао да је трка одржана у Јути, у резервату Моаб који је прапостојбина Навахо Индијанаца.

Колико је лепота била изражена, била је и сурова – током дана температуре су износиле и до 37 степени, док су ноћу падале и до минус седам на планини.

Јовица није спавао 62 сата и 40 минута. Каже да је то комплексан спорт који захтева дуго планирање и припреме које трају цео живот.

„Опасне су јер се не суочавате само са дужином, већ и са неспавањем“, рекао је Јовица и истакао да је потребно одлично познавати своје тело, знати када и шта да једете и појете, шта да понесете и обучете.

Јовица, за разлику од већине, иза себе није имао тим и тзв. пејсере. Истиче да му је то била додатна мотивација.

„То су људи који вас прате током трке и током ноћи, осветљавају вам пут, не морате да гледате маркацију, мотивишу вас и храбре“, објаснио је Јовица.

Свака трка носи своје бреме и лични печат. Јовици је у памћењу остала трка на Хималајима, због температурних осцилација и надморске висине од преко 5.500 метара.

Да би се истрчао ултрамаратон потребан је циљ и мотив. „Без правог мотива не би могло да се истраје. У Моабу је стартовало нас 250, а 30 до 40 одсто нису завршили – не због повреда, него мотивације и идеала“, рекао је Јовица.

Њему је довољна мотивација застава Србије. „Велика привилегија је носити заставу своје земље, бити исконски амбасадор. Мотивација је и то што су мени преци оставили у аманет нашу земљу, народ, културу. Представљам САЈ, породицу. Много људи верује у мене, то је мотивација“, рекао је Јовица.

Ултрамаратони га очекују и наредне године. Очекује да ће трчати у јануару, средином године и крајем 2019.