Може ли војска да учини човека педантнијим?

Да ли вам је позната она прича када се ћерка жали мајци како јој је муж неуредан, не склања по кући, а мајка каже: „Tо је зато што није служио војску“. А може ли заиста војска да утиче на то да неко постане педантнији, организованији или је то само предрасуда, проверавала је екипа РТС-а.

Прва асоцијација на војску многима је војнички пасуљ. Они који су војску служили рећи ће вам да је можда и најбољи који су икада јели, а они који у војску нису ишли пропустили су да се увере у то. А јесу ли пропустили још нешто што се само у војсци може научити?

„У војсци се учи и да се организује посао и да се командује, у војсци се срећемо и са наоружањем и опремом, учествујемо у разним вежбама, гађањима што осим у цивилству, лову, и то са оним обичним пушкама не можете срести нигде“, објашњава пуковник Срећко Кузмановић, задужен за морал у Војсци Србије.

Али може ли војска да вас научи да будете организованији, педантнији, вреднији... Или је попут студирања – да са последњим испитом студентске навике одлазе у заборав? Ако је веровати онима који тренутно служе војни рок – може.

„Пре свега стекао сам радну навику и навику да иза себе склањам и чистим и све ово што се учи у војсци, што нисам радио у цивилном животу. Моја мајка и вереница биле су изненађене“, каже Алекса Павловић.

На њега се надовезује пуковник Кузмановић који сматра да се део позитивних навика стечених у војсци задржава и када се скине униформа, а да се део враћа на старо.

Војничкој педантности, само пред камерама, учио је и глумац Бојан Перић у серији Војна академија. Иако га многи виде као војника, Бојан себе не види у оделу ван екрана.

„Ти губиш годину дана могућности да негде просперираш у животу са тог пословног аспекта и мислим да је то један свима битан фактор да одмах након факултета када су још у том учењу, размишљању како шта даље, како да формираш породицу, како да се формираш као личност у послу мислим да је тада јако битно да одмах упловиш у посао“, сматра глумац Војне академије.

То да ли се људи мењају у војсци наука још није доказала. Али јесте да се навике мењају у зависности од тога колико су мотивисани. Хоће ли војска на некога деловати позитивно или негативно зависи од тога како су родитељи васпитали дете, тврди психолог Федор Мунижаба.

„Ако су, рецимо, родитељи били изузетно заштитнички расположени према свом мезимцу, онда је могуће да војска буде једно додатно сазревање, једно отрежњење можда да свет није ту због њих него да и они морају нешто сами да ураде да би се снашли у том свету“, објашњава Мунижаба.

Исто тако наметање ауторитета може да изазове бунтовништво, а то нам психолог потврђује на свом примеру.

„Једино што могу да памтим јесте да су ме баш озбиљно форсирали у спремању кревета и да ја нисам стекао навику да након војске спремам тај кревет већ напротив“, сећа се Мунижаба.

И зато ако имате замерку на мужа немојте за то кривити неодлазак у војску. Не поричемо да се ту корисне ствари могу научити, али за неред у кући кривца је оправданије тражити у некој другој фази одрастања и васпитања.

Број коментара 10

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво