Неодољиви зов мора који сада прети средоземним бисерима

Дубровник је једну јаку олују удаљен од поплаве која би могла да покрије десет одсто средњевековног града, једне од најлепших јадранских и медитеранских лука, која је привукла светску пажњу као место снимања хит серије Игра престола.

Али Дубровник је само једно од 40 историјских места широм Средоземног мора, заједно са кривудавим каналима Венеције и древном Картагином, којима прети пораст нивоа мора, наводи се у новом истраживању објављеном у часопису Нејчер комјуникејшенс (Nature Communications).

Главна слабост ових градова је иста она ствар која је и довела до њиховог процвата и због чега се сматрају бисерима Средоземног мора – неодољиви зов мора, наводи Вашингтон пост.

„Све се налази пар километара од обале. То тако личи на класичну медитеранску историју“, каже Џозеф Менинг, професор античке историје на Јејл универзитету.

Лена Рајман са немачког универзитета у Килу каже да је остала изненађена закључцима истраживања, због броја градова којима прете поплаве, јаке олује и ерозија тла.

„Непроцењиво је то што ћемо изгубити ако не заштитимо ова места. То је наше наслеђе, трагови наше цивилизације. Тако нешто не може у новцу да се изрази. То је више етичко и морално питање. Нећемо моћи да их заменимо када их изгубимо“, истиче Рајман.

Студија је користила Унескове податке и упоређивала са пројектованим растом нивоа мора. Утврђено је да од 49 споменика културе на листи УН, 37 је у опасности од, такозваних, „стогодишњих олуја“.

Венеција је свакако прва која пада на памет, због своје дуге историје борбе са морем, али се на листи налазе бисери попут Равене и Аквилеје, који у себи имају бројне споменике.

Примера ради, испод Аквилеје се налази древни град који још није ископан и као такав представља највећу археолошку ризницу своје врсте.

За Џозефа Менинга са „Јејла“ подизање растући ниво мора могао би да буде следећи велики „уништавач" људског културног наслеђа, након великог уништавања споменика у сукобима у Сирији, Ираку, Египту и другим земљама.

Највећи број угрожених места налази се у данашњој Италији, али и у Хрватској, Грчкој, Тунису и другим земљама. Са протоком времена и без предузимања мера, ризик ће се само повећавати.