Шта би Београд могао да „препише“ од Беча, најбољег града за живот на свету

Сваки други Бечлија није рођен у Бечу. А да то никоме не смета, потврђује Уна после пет година искуства.

„Са две просечне плате, двоје у кући могу да живе сасвим пристојно и да уштеде. Знам да је минимална плата од 1.100 до 1.200 евра, плус, да не заборавимо 13. и 14. плату коју обавезно имате“, истиче Уна Мрвош Бошковић.

После Срба у Бечу су најбројнији Турци, Немци и Пољаци.

„Ја сама пре три године дошла из Немачке и остала. Ово је за мене најбоље место за живот и рад и ништа не бих мењала“, тврди једна Бечлијка.

„Овде имас све што ти треба, много зеленила, музеје, позоришта, свуда су игралишта, добре су школе и обданишта. И веома је безбедно“, наглашава друга.

Утисак становника потврђују и истраживачи, кажу – Беч је најбољи град за живот, а прво мерило је безбедност.

„Сигурност је у надлежности државе, да полиција и судови добро функционишу, да се прекршаји и злочини уредно процесуирају, тј. да се криминалци и злочинци затварају... Тако да сада имамо лепу ситуацију да број деликата у Бечу опада“, каже др Хелмут Науман из Привредне коморе Беча.

Јавни превоз је оно на шта су Бечлије поносне, а посетиоци се најлакше навикну на метро.

Бечки метро има пет линија укупне дужине 70 км, возови иду на сваких 3-3,5 минута.

„Деценијама градимо и развијамо метро, а ту су и аутобуси и трамваји. Веома је важно имати добар јавни превоз јер то олакшава живот, посебно за око 200 хиљада људи који свакодневно долазе на посао у Беч. У поређењу с Европом, имамо највише километара пређених метроом“, објашњава Петер Ханке, градски менаџер за финансије.

Беч је лидер и по броју станова у власништву града. Таквих је чак 70 одсто и даје их повољно у закуп.

Оно о чему Бечлије уопште не морају да брину, јесте да ли ће за њихове малишане бити места у вртићима, за свако дете од рођења до поласка у школу обезбеђено је место и то у градским вртићима, апсолутно бесплатно, а и у приватним највећи део цене плаћа град.

Градска вода је понос Бечлија, а што мање аутомобила и више пешачења, уз чување зеленила, њихов су стил живота. Тако су и највећу трговинску улицу претворили у пешачку зону.