Научници траже правду за осе

Нова студија показује да људи не воле осе, иако су осе, како научници истичу, подједнако корисне за екологију као и пчеле.

У анкети објављеној у часопису Еколоџикал ентомолоџи учествовало је 750 људи из 46 земаља и према тој студији осе су међу најомраженијим инсектима, пренео је Би-Би-Си.

Учесници у истраживања оцењивали су инсекте на скали од минус пет до пет.

Већина оцена за пчеле била је плус три и више, док је већина оцена које су осе добиле била минус три или чак ниже.

Када је требало да наведу речи које имају везе са пчелама, најчешћи одговори били су „мед“, „цвеће“ и „опрашивање“.

С друге стране, најчешће наведене речи за осе су „ујед“, „досада“ и „опасност“.

Међутим и осе опрашују цвеће и убијају штеточине, а једнако су значајне за животну средину као пчеле.

Проблем је, према речима докторке Сејран Самнер са УСЛ, која је водила истраживање, у томе што осе имају лошу репутацију.

Јавност није свесна свих добробити оса, па се оне сматрају неугоднима, а не важним за екологију.

„Људи не схватају колика је њихова невероватна вредност. Иако можда мислите да желе пиво или сендвич - оне су, заправо, много заинтересованије да пронађу плен, односно инсекте и да се врате у осињак да нахране ларве“, рекла је Самнер.

Такође наводи да постоји мањак истраживања о позитивним ефектима оса на животну средину.

Анализирала је научне радове и конференцијске презентације о пчелама и осама током последњих 37 година, 16 година заредом.

На узорку од 908 докумената, откривено је само 2,4 одсто публикација о осама објављених од 1980. године, у поређењу са 97,6 одсто - 886 радова о пчелама.

Од 2.543 конференцијска излагања о пчелама и осама, 81,3 одсто био је о пчелама.

Тај недостатак истраживања зауставља напоре за развој стратегија о очувању оса, чија популација опада због губитка станишта и климатских промена, упозорио је Алесандро Кини са Универзитета у Фиренци, који је сарађивао на студији.