У рукама Дамира Секулића слама постаје уметност!

Умеће плетења сламе познато је скоро свакој жени у Таванкуту, а ово место познато је управо захваљујући њима. Већ годинама у њиховим рукама од житарица настаје уметност. Зато се многи збуне када у рукама Дамира Секулића виде сламу.

„Не дозвољавам да ми се неко петља у мој посао, јер ако оставим ово ту, знам коју сам нијансу сламе сам ставио и онда најбоље да ја то одрадим сам", рекао је Дамир Секулић из Доњег Таванкута.

Као дете од баке је учио прве кораке плетења сламе. Наставио је да учи у основној школи у сламарској секцији.

Каже да су се углавном пријављивале девојчице. „Мој брат и ја, мангупа два, отишли смо због девојчица највише, не интересује нас слама, мене је потајно интересовала али нисам рекао,  тако смо кренули. Он је брзо одустао, али ја сам наставио даље“, испричао је Дамир.

Од тада није престао. Почео је са једноставнијим предметима, а сада је вичан и слику да направи, али и да украси јаја, за која каже да је потребно највише стрпљења. Хоби му је временом прерастао у посао, од кога, поред онога у штампарији, може додатно да заради. Али док је дошао до зараде морао је пуно да учи.

„Нико није одвао своју тајну. Значи, свој занат си сам откривао и не преносиш га другима него сам себи зацрташ циљ и шта ћеш пробати да одрадиш од те сламе“, каже Дамир.

Избор и сушење житарица такође је део који учите сами. Иако у обзир долазе све житарице, Дамир каже да су пшеница и спелта као тврде погодне за плетење, а да је јечмена слама најзахтевнија јер не пуца приликом пеглања.

„Што се тиче боје, нијансирања сламе – све зависи. Ја кући садим у башти и кад је до пола зрео клас – берем и један део стављам под шупу на промају и буде црвенкасто-розе слама, а ако ставим на сунце онда ће бити златно жута. То су све неке тајне“, објаснио је Дамир.

Први предмети од сламе и слике почеле су да се израђују пре нешто више од пола века, првенствено у доколици, као хоби. Данас је сламарство заштитини знак Буњеваца, али и Хрвата у Таванкуту. Дамиров већ 15 година.