У подножју Царичиног града откривено најстарије насеље на Балкану

Сваки ударац крампом доноси нови доказ о животу на подручју лебанске општине у доба неолита. На метар и по дубине видљиви су обриси јама и кућа. На Свињаричкој Чуки пронађени су делови керамичких посуда и фигурина. Mеђу њима је кремен од којег је прављено оруђе за рад.

„Артефакти се подударају са материјалом који је у овом окружењу али има и сировина које су дошле са других подручја. То је тај познати балкански кремен“, каже Михаел Брандл са Института за оријенталну и европску археологију Беч.

Балкан, а посебно Србија још од праисторије представљају важан коридор за миграцију становништва. Како су се овде населиле прве заједнице земљорадника и сточара утврђују наши и аустријски стручњаци.

„Свињаричка Чука је важна област у региону јужноморавског слива који је кључан за размевање ширења неолита од Анадолије ка централној Европи“, каже директорка Института за оријенталну и ервопску археологију у Бечу, Барбара Хореш.

„Локалитет Свињаричка Чука је прво ископавање у Србији са аустријским учешћем, што је још једна чињеница у разноврсној научној и културној сарадњи“, каже опуномоћени министар Амбасаде Аустрије Сабине Кројсенбрунер.

То су прва систематска истраживања праисторије лесковачке котлине. Презадовољни су досадашњим резултатима.

„На њему су заступљени периоди од гвозденог доба као најмлађег периода праисторије до неолита, односно, раног неолита“, каже Александар Булатовић са београдског Института за археологију.

„Циљ је да овде нађемо једно насеље које нисмо имали прилике да видимо до сада у Лесковцу. Значи, најстарији период насељавања. Ми смо имали само случајне налазе а не и насеља“, каже арехолог Народног музеја „Лесковац“ Владимир Стевановић.

Истраживање овог локалитета трајаће од три до седам година. Надају се да ће напунити и витрине лесковачког Народног музеја и странице светских научних часописа.