Отрови у Природњачком музеју

Изложба „Пази отровно“ ауторке вишег кустоса др Ане Пауновић биће отворена 22. септембра у Галерији Природњачког музеја. На изложби ће бити представљен феномен отрова из природе као јединствене појаве у живом свету.

Употреба и злопупотреба отрова из природе одавно је укорењена у историји цивилизације. Многи записи још из старог века у свим тадашњим културама (од месопотамијске, преко египатске, грчке и римске, до кинеске) сведоче о томе.

Савремено доба, уз употребу хемије, фармације и медицине, донело је широку производњу и употребу разноврсних синтетичких отрова, који се користе у медицинске и фармацеутске сврхе.

На изложби ће бити представљене отровне врсте гљива, биљака и животиња (инсекти, стоноге, паукови, шкорпије, водоземци, гмизаваци, сисари).

Посетиоци ће видети ретко излагане и необичне експонате, у виду хербарских, таксидермијских и течних препарата и мулажа отровних биљака, животиња и гљива, а посебну атракцију изложбе представља сегмент са изложеним живим експонатима егзотичних шкорпија и паукова.

Изложба објашњава појаву отрова у природи, њихов састав и начин деловања, деловање противотрова, као и феномен исхране појединих животиња другим отровним организмима.

Публици ће бити пружено неопходно знање за заштиту од отрова, превенцију интоксикације, као и савети како се понашати у случају контакта са отровним организмима и шта предузети против отрова медузе, паука, змије, шкорпије, раже, па чак и комарца.

Отровне биљке се отровима бране од биљоједа, отровне животиње га користе за одбрану од предатора или за хватање плена, док код гљива још није јасна сврха отровности.

Постоје животиње чији је еволутивни развој довео до способности да конзумирају чак и врсте које су отровне, да неутралишу њихове токсине или да су имуне на отров.

Неки од једноставнијих организама, као што су на пример медузе, имају веома сложене механизме за синтезу и убризгавање отрова у плен.

Многе јестиве биљке после дуготрајне употребе или у сировом стању могу да изазову физиолошке поремећаје (дуготрајна употреба чаја или кафе).

Гљиве производе велики број метаболита, који осим токсичног, могу да имају и лековити ефекат, нарочито од значаја за човека, као што је стварање антибиотика (пеницилин, цефалоспорин).

Алкалоиди у многим биљкама користе се за лечење неких болести, али у већим количинама могу бити и токсични.

Отров пчела може да буде отров и лек, отров паукова се у медицини испитује као лек против можданог удара или срчаних проблема, а змијски отров у прерађеној форми може да лечи и драгоцен је у производњи лекова против тумора, Алцхајмерове и Паркинсонове болести, па и дијабетеса.

Изложба ће бити отворена до априла наредне године.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 21. септембар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи