Београдске кафане некад писале историју, данас одлазе у историју

Кафанске столове, столице, кариране столњаке, кухињски прибор, нешто пића и по који непоједини парадајз и паприку затекла је екипа „Танјуга“ испред култне београдске кафане „Ташмајдан“, која је, после више од пола века, затворила врата.

„Драги наши гости, пошто је ваша омиљена кафана 'Ташмајдан', реституцијом враћена власницима, који не желе са нама да наставе пословање, ми Вам се најсрдачније захваљујемо што смо имали Вас као наше драге госте и пријатеље“, стоји натпис који је залепљен на вратима.

Међу радницима који су износили последњи инвентар из кафане, која је старијим суграђанима позната и као кафана „Код Тозе Грка“, нашао се и, како је рекао да га потпишемо, последњи управник кафане „Ташмајдан“ Жељко Милошевић.

Исељавају се из кафане, каже Милошевић, јер власници желе да продају објекат по цени за коју он нема средстава да је купи, а у жељи да сачува култну кафану, понудио им је да са њима уђе у закуп.

„Они су то одбили и рекли да желе само да продају“, прича Милошевић.

На питање када је кафана основана, Милошевић открива да му је један од гостију рекао да је пио пиће са Кочом Поповићем у „Ташмајдану“ 1945. године, након ослобођења Београда: „Онда можемо да претпоставимо откада ова кафана постоји“.

Нажалост, многе од првих београдских кафана данас више не постоје, неке због лоших процеса приватизације, неке због реституције, неке због лошег пословања, а неке због немарности друштва и државе, а на њиховим местима „никли“ су бутици, апотеке, пекаре, коцкарнице...

Поставља се питање, да таква судбина чека и кафану „Ташмајдан“. Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић каже да су нетачне приче да је реституција затворила кафане у Београду.

„Ми смо значајан број објеката, у којима су смештене кафане, ресторани или хотели, већ вратили првобитним власницима. Вратили смо два најпознатија хотела 'Београд' и 'Сплендид', вратили смо Српску кафану и низ познатих кафана, с тим што, морам да напоменем, највећи део тих кафана није ни радио када смо их вратили“, истиче Секулић.

Стицањем објекта процесом реституције, објашњава Секулић, првобитни власници који дођу до своје имовине одлучују шта ће се на том месту налазити.

„Ако је ту могуће да буде кафана, ту ће бити кафана, а ако није могуће, они не могу држати нешто од чега немају зараду. Не може бити нешто затворено због реституције, ресторан може да ради непрекидно, јер поступак реституције нити утиче, нити може да утиче на обављање делатности у том објекту“, прецизирао је Секулић.

Али, када се процес заврши многи првобитни власници не чувају аутентичност објекта, већ одлуче да га „модернизују“. Добар пример да реституција није утицала да једна од 15 најстаријих кафана у Београду буде затворена је пример кафане „Блед“.

У Булевару деспота Стефана и даље се налази аутентично издање „Бледа“, старо више од 100 година, које широм отворених врата и постављеним кафанским столовима дочекује комшије на прву јутарњу кафу уз плакат: „Блед поново ради“.

Маја Зеленовић, по професији менаџерка за односе с јавношћу, за себе каже да је љубитељ кафана, одлучила је да после завршене реституције са неколицином пријатеља узме „Блед“ у закуп и врати му стари сјај.

„Мени је драго што је реституцијом ресторан 'Блед' враћен првобитним власницима, потомцима индустријалца и зачетника дискографије Милана Илића“, прича Зеленовићева показујући на портрет оснивача „Бледа“ који краси улаз те кафане.

Иако се угоститељством никада није бавила, Маја истиче да обожава „Блед“, као и остатак њеног комшилука, те да зато нису дозволили да се на месту култног места појави апотека или бутик, ондносно „ништа што не припада том простору и тој фантастичној архитектури“.

„Зато смо уложли много труда да вратимо стару циглу на којој су били обложени слојеви зидова модерног дизајна, јер је ово стогодишња цигла и када би она могла да прича, причала би вероватно језиком људи који су сада наша школска лектира“, наводи Зеленковићева.

Жеља јој је да Београду врати „Блед“ као праву елитну градску кафану, када су даме са чипканим рукавицама и господа са цилиндром, фијакером долазили на гирице и вино. Зидове старе цигле, старе више од века, красе аутентичне, архивске фотографије из колекције професора Видоја Голубовића који је, после Бранислава Нушића, урадио најисцрпније истраживање кафана старог Београда.

„То су фотографије кафана које су некада постојале у Београду, које су вршњакиње 'Бледа', а које, нажалост, више не постоје. У тим кафанама дешавали су се значајни културни и историјски догађаји, о којима мало наших суграђана зна, а требало би да зна“, наводи Маја Зеленовић.

Одговорност за очување такве врсте објеката у Београду, сматра Зеленовићева, мора да постоји и код оних који их продају, и оних који их купују, али и државе која уређује законе.

„Како би се сачувала успомена на кафане којих више нема столови у 'Бледу' носиће назив кафана у којима се десио неки важан догађај, тако да ће људи моћи да резервишу 'Три листа дувана', 'Дарданели', 'Код енглеске краљице'...“, набраја Маја Зеленовић.

број коментара 9 пошаљи коментар
(недеља, 16. сеп 2018, 13:30)
anonymous [нерегистровани]

Nekada su price pocinjale, eh......

.....kako smo pili u onoj kafani, a u drugoj smo se jako napili, u trecoj smo popadali na pod, a onda jednom u kasnu jesen, vreme ruzno docekasmo zoru, i ujutro nismo mogli da otvorimo vrata od velikog snega koji je napadao.....pa, smo jednom porazbijijali sve casse, i konobar nam sipao rakiju u cipele......

(недеља, 16. сеп 2018, 13:26)
anonymous [нерегистровани]

Sve se menja, ali....

.....retko na - bolje!

(недеља, 16. сеп 2018, 11:06)
anonymous [нерегистровани]

Nepravda

Da pogledamo to malo iz drugog ugla. Da ta kafana nije oduzeta ovi naslednici bi do sada imali najmanje jos sedam istih.Na svakih deset godina po jednu. U tom slučaju bi mogli da ostave ovu jednu i tako zadovolje ove koji tuguju za minulim vremenima. Ovako, ljudi radite sa svojom imovinom šta vam je volja.

(недеља, 16. сеп 2018, 09:28)
anonymous [нерегистровани]

Kamo sreće

da ispijanje alkohola i gušenje duvanom u Srbiji ode u istoriju zajedno sa kafanama koje za sve normalne ljude imaju samo negativno značenje.

(субота, 15. сеп 2018, 20:24)
anonymous [нерегистровани]

i tako i treba

zato sto nam je istorija pisana po kafanama, zato nam je sad i ovako, da su barem rzmisljiali u kojoj kafani sede ali ni to nije bilo bitno....

(субота, 15. сеп 2018, 17:10)
anonymous [нерегистровани]

Komunisti

su otimali imovinu "burzuja"jer je to tako" trebalo".Sada se sve vraca u svoje tokove.Voleo sam i ja mnoge stare kafane u Beogradu,ali ono sto nije "tvoje",jednostavno nije...

(субота, 15. сеп 2018, 16:09)
anonymous [нерегистровани]

Sta ti je restitucija, sve kafane otisle pravim vlasnicima, a oni to prodadose za saku evrova. Tek ce beogradjani ili ko god dasu ti vlasnici da shvate kako su ispali glupi.

Sta da kazem, bitan je novac, kladionice, butici i pekare, na kraju ce da ostanu samo splavovi.

(субота, 15. сеп 2018, 15:52)
anonymous [нерегистровани]

Da na zalost

Proslo je vreme od kada je lepi pleteni ceger poceo da se menja sa najlon kesom. To je to sto se desava i sa tim kafanama koje su pravi dragulji, ali eto novac je jako bitan tamo nekome. Veoma mi je zao zbog svih Beogradskih kafana koji su otisli u istoriju zbog slicnih raloga. I u inostranstvu je slicno. Kad pogledam Toronto i objekte koji su nestali muka mi pripadne. Mesta puna karaktera u kojima su gostovali Sten Gec, Bili Kobam, Oskar Piterson itd itd Dugacka lista. :( :( :(

(субота, 15. сеп 2018, 15:26)
anonymous [нерегистровани]

Velika steta!

Velika je steta sto je nestala i ova beogradska kultna kafana, na odlicnoj lokaciji, sa prijatnim ambijentom, super klopom i ljubaznim osobljem! Novi vlasnik nema pojma sta je ucinio gasenjem "Tasmajdana"! Bas mi je zao...