Како је изгледао живот у селима надомак Кнића пре седам хиљада година?

Наизглед – само три хектара ливаде у Гривцу и Кусовцу – за познаваоце и археологе је важно налазиште које сведочи о животу на тим просторима пре 7.000 година. Захваљујући новој методи геофизичких истраживања и примени најмодернијих уређаја, добијени су подаци о просторној култури, чиме се ти локалитети сврставају у највећа неолитска насеља Европе.

„На овај начин можемо брже и ефикасније да дођемо до података који су нам неопходни да направимо планове за даљу заштиту и истраживање поред наравно и података које добијамо у научне сврхе и који даље могу да се користе у самом тумачењу археологије и прошлости на овим просторима“, објашњава Марија Каличанин Крстић, археолог из Завода за заштиту споменика културе Крагујевац.

Универзитет из Питсбурга је почео да истражује локалитете у Шумадији пре педесет година, тачније од 1968. године, када су на ископинама радили са нашим чувеним археолозима Драгославом Срејовићем и Миленком Богдановићем на истраживању винчанске културе.

„Ово су локалитети о којима смо учили као студенти. Представљају неке од најбитнијих и најранијих земљорадничких задруга“, истиче Брајан Хенкс, професор археологије на Универзитету у Питсбургу.

„Између та два насеља Гривац и Кусовац јер смо очекивали да су слично распоређена, ипак се јавља разлика иако су то два јако блиска насеља, али очигледно да постоји посебна улога како једног тако и другог“, каже Мирослав Кочић, докторант археологије на Универзитету у Питсбургу.

Гости из Питсбурга истраживања завршавају крајем месеца, а наставиће их крагујевачки археолози који ће коначне резултате објавити током следеће године.