Камено село Гостуша – рај и за светске архитекте

Камено село, како често називају Гостушу, дели судбину свих старопланинских села. Шездесетак мештана, колико их је остало у Гостуши, тек, одржавају живот.

„У Гостуши се живи, само да се живи, ето то је. Колико нам је остало да преживимо, тако се живи“, каже Милован Панајотовић из Гостуше.

Драган Видановић истиче да има шансе да ово место оживи. „И треба. Највећи проблем овде је што нема пута до појата“, наводи Видановић.

Ових дана, Гостушу су привремено населили архитекте и студенти архитектуре из неколико држава. Проучавају и обнављају јединствену архитектуру села.

„Помагали смо рестаурацију једне од кућа и цркве. То је изванредно искуство. Село је прелепо, људи су дивни, храна је изузетно укусна“, каже Алистер Тирел из Аустралије.

„Овде радимо методама како се некада радило, од материјала са овог терена. Мештани су веома љубазни и лепо су нас прихватили“, прича Ана Клајнбауер из Немачке.

„Показали су нам како треба да се ради и како се некада радило. Примењивали смо то најбоље што смо могли“, истиче Матија Десанчић из Србије.

До сада је обновљено неколико фасада и унутрашњост сеоске цркве.

„Сада смо хтели да затворимо један циклус, да уз помоћ мештана и волонтера из целог света, нешто вратимо самом селу. Деца су заједно са мештанима радила. Од старијих мајстора и нас, су учили све о земљаним малтерима“, рекао је Дејан Рудић Вранић из Фондације „Архитекта Александар Радовић“.

Гостуша је препознатљива по крововима са каменим плочама тешким и по неколико тона. Вађене из стена и без додатне обраде украјане су на кровове. Идеја је да се ово село сачува као амбијентална целина.

Архитекте кажу да су овде пронашлe свој рај. Међутим, да би га пронашли они који су одавно одавде отишли пут бољег живота, мораће још много тога да се уради.

Кроз ово село још не постоји пут, нема телефона, а нема ни продавнице.