Како су смрдибубе замениле џивџане...

Мало који Београђанин би могао да се сети када је последњи пут у свом граду ујутру чуо песму врабаца, џивџана, а стручњаци упозоравају да је тих птичица све мање.

Све већа урбанизација града, модерне зграде, уништавање зелених површина и недовољно хране „отерали“ су врапце из главног града, што је, осим недостатка препознатљивог цвркута ових птица, имало за последицу приметно већи број инсеката.

Директор „Ветерине Београд“ Будимир Грубић каже да се јасно види да се пре око две године број инсеката повећао, јер се број птица које се њима хране смањио.

Између осталог, грађани су недостатак врабаца могли да уоче и по великом броју смрдибуба током пролећа ове године, а Грубић каже да је популација птица почела да мења структуру од 2011. године.

Осим врабаца, све ређе се у Београду могу видети и ласте, гугутке, грлице, а разлог су, између осталог, и поплаве у Обреновцу 2014, због којих је екосистем попримио другачији облик.

„Београд је у неку руку оаза зеленила, али догађају се непредвидиве ствари, попут поплава. На пример глодари, они су после поплаве делом нестали, а делом се појавили на другом месту и онда смо, логично, 2015. године имали повећан број змија“, наводи Грубић за Танјуг.

Све мање врабаца у урбаним срединама последица је и непостојања добрих станишта, недостатка хране и скровишта.

„Врабац 'покућар' је хиљадама година живео уз човека и свој живот је прилагодио животу са човеком, али човеков живот у граду се много променио. Кроз Београд више не пролазе камиони са житарицама и врапци не могу наћи квалитетну храну, сем током лета када конзумирају семење траве, коров и слично“, објашњава Слободан Кнежевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Он објашњава да су врапци током зиме „осуђени“ на ресторане брзе хране и пекаре, што није добро, јер птице не треба да једу хлеб пун адитива, соли и квасца, који чини њихов метаболизам подложнијим паразитима и вирусима.

„Ако људи желе да хране птице, нек' им дају житарице, које ни на који начин нису термички обрађене ни третиране. То могу бити сунцокрет, пшеница, јечам, овас, просо...“, објашњава Кнежевић.

Поред хране, велики проблем је и што је све мање места где би се врапци настанили, јер се све више руше старе зграде и граде нове, које немају пукотине у стрехи или на фасади, а то су места која врапци најчешће користе да направе гнездо.

Такође, каже Кнежевић, врапци не могу да нађу сено за гнездо, а сечење жбунова пре зиме онемогућава им да имају место где ће боравити и заштити се од грабљивица, мачака, кобаца, јастребова...

Како би се стекао увид у број врабаца у Београду, ове године је почело истраживање на територији општине Стари град, које треба да утврди бројност, места окупљања и услове у којима живе, а план је да се истраживањем касније обухвате и друге београдске општине.

Ипак, док се чекају званични подаци, може се учинити штошта за повратак ове птице. Кнежевић каже да је потребно приликом градње зграда размишљати о птицама или у двориште стављати кућице за птице, такође, помоћи ће и садња жбуња, као и прављење импровизованих хранилица током зиме где ће птице имати редован оброк.

А, како је врабац уопште постао симбол Београда?

Постоје различите легенде о томе, а Кнежевић сматра да је харизма коју ова птица има била пресудна да Београђанима прирасте за срце.

„То је птица најближа човеку. Његова песма је најинтезивнија када се људи пробуде и то је блиско Београђанима, они су је изабрали за симбол због љупкости и харизме“, закључује Кнежевић.

број коментара 25 Пошаљи коментар
(недеља, 19. авг 2018, 16:45) - Aleksa [нерегистровани]

Otrovi

Vrabaca nema zbog zaprasivanja kemtrejlsom iz NATO aviona.Ti otrovi padaji sa kisnicom koju vrabci piju i kupaju se u njoj.Ako se ne probudimo dozivecemo sudbinu vrabaca.

(недеља, 19. авг 2018, 15:30) - anonymous [нерегистровани]

Mnoge zivotinje se smanjuju i nestaju, ali to nije najgore, jer.....

......ce biti jos gore (a, mozda i nece!?), kada dodju na red - ljudi!?

(недеља, 19. авг 2018, 15:23) - dž [нерегистровани]

a šta ako...

A šta ako pad populacije ima veze sa širenjem mreže mobilne telefonije? Ili, da li postoji mogućnost da je bombardovanje nekako povezano sa ovim?

(недеља, 19. авг 2018, 13:06) - bata [нерегистровани]

po zasluzi

Manje vrabaca više insekata, više isekticida....smrdibube za smrdofile

(недеља, 19. авг 2018, 12:17) - anonymous [нерегистровани]

Џивџановић

Потпуно исто мислимо, тј. примећујемо. Од лета 1999-те, као да су врапци сасвим нестали. На срећу, почео сам поново да их виђам можда од прошле године (центар Београда, околина Зеленог венца). Наравно, број је неупоредиво мањи него раније, али их има. Проблем јесте у недостатку зеленила, све се бетонира и асфалтира. У мојој улици, која је релативно споредна, дрвеће које је некада постојало је немилосрдно исечено, због градње савремених зграда. Уништен кестен у дворишту прекопута, стар, по слободној процени, стотинак година. Нико да се сети да нам треба зеленила, да смо се отуђили од природе, да град нису само зграде од бетона и стакла, да га треба оплеменити. "Зеленило Београд" неће да посади ново дрвеће, због начина паркирања аутомобила на тротоару (!). Побогу, шта нам је важније? Да не причам о дрвећу које се једноставно суши, јер га надлежне службе не одржавају. Питам се у каквој апокалиптичној околини ћемо ускоро живети...

(недеља, 19. авг 2018, 10:57) - Gastarbajtovanje [нерегистровани]

Pre 11 godina sam posetio rodno selo,

i zaprepašćen upitao rođake:Gde su vrapci!?- "Vidi,stvarno,mi nismo ni primetili da ih nema!!!"-To je jedan od milion razloga, da više ne dolazim u Srbiju!

(недеља, 19. авг 2018, 07:16) - anonymous seni [нерегистровани]

istina

to je istina koliko mislimo o nama o nasoj deci u buducnosti nase dece i na sirote zivotinje koje nestaju zahvaljujuci coveku koji misli samo na profit i nista drugo - mi smo krivi sto SMRDIBUBA ima sve vise i one lepo zive

(недеља, 19. авг 2018, 06:44) - Rade [нерегистровани]

Selo Lepojević

Nikad više lasta nije bilo. Ipak vrabaca nema. Uopšte.

(недеља, 19. авг 2018, 06:28) - anonymous [нерегистровани]

ne samo BG

Ne zbbrinjava to sto u BG nema vrabaca, nego sto ih nema ni u ostatku Srbije. ( Jer, inace, Srbija ima dva dela: Beograd i ostatak!)

(недеља, 19. авг 2018, 00:46) - dživdžan [нерегистровани]

žbunje

Mislim da je žbunje najvažnije, a njega svakakvi beton-beton-staklo-beton urbanisti nemilosrdno uklanjaju. Pa čak i tamo gde po koji žbun postoji to obično bude nešto malo i bezveze, nešto što ne liči ni na šta što raste po Srbiji, bez odgovarajućih gabarita. Da žbunje nije samo važno zimi, to sam video pre neki dan na Novom Beogradu gde je oko jednog neuglednog a ipak pravog domaćeg žbuna letelo čitavo jato vrabaca. I nije bilo bog zna čega drugog u okolini, samo dva žbuna i jedno drvce - i pregršt vrabaca. Sa druge strane, na Zvezdari, pored šume poznate po pticama, u proteklih 5 godina ako sam jednom video vrapca (u jedniji) tu me secite.
Zelene površine sa žbunjem su važne i za druge male životinje. I važno je da budu na takvoj udaljenosti da one mogu da se kreću kroz grad prelazeći sa jedne na drugu zelenu površinu. O tome niko od urbanističkih giliptera uopšte ne razmišlja.
I za kraj, jedna ideja: da grad Beograd organizuje akciju u svim osnovnim i srednjim školama, da deca uče o vrapcima i drugim našim sugrađanima iz životinjskog carstva, da imaju akcije sadnje žbunova i njihovog čuvanja (kućice za ptice su najčešće pucanj u prazno i zaludno trošenje resursa), da za cilj imaju da im se tu pojave vrapci, pa ko to uspe da bude nagrađen itd. Zar ne bi bilo lepo da deca odrastaju u gradu sa kojim se od najranijeg doba povezuju na način koji je konstruktivan, human i zahvaljujući kojem mogu da vide da dok rastu sa njima raste i populacija vrabaca - „njihovih“ vrabaca. Da budu ponosni na svoj (g)rad.