О копању првог тунела за београдски метро преговарало се још 1883. године!

После Другог светског рата метро је у првом државном документу споменут тек 1950. године, док су идеје о прокопавању железничког тунела испод Београда старије од сто година, наводе из „Адлигата“.

Међу документима се налази неколико писама која су упућена италијанским властима, у вези са изградњом римског метроа, а југословенска власт желела је да искористи искуства Италијана, који су управо у том тренутку започињали градњу свог првог метроа, који је пуштен у саобраћај 1955. године.

У тренутку када је метро постојао само у Лондону и Глазгову, појавила су се у Београду двојица грађана, по имену Гугла и Гал, који су тражили да од Кнез Михаилове улице до савског стоваришта прокопају тунел којим би била спроведена железница за превоз робе и путника и водовод.

Општина им је дала тражене гаранције 14. маја 1883. године, међутим они су нестали.

Први трамвај је улицама Београда кренуо 14. октобра 1892, а већ 1912. трамвајима се возило 7,5 милиона путника годишње, наводе из „Адлигата“.

Идеја о железничком тунелу између железничке станице у Савском амфитеатру и железничке станице „Дунав“ рођена је још 1923. године када је предвиђена урбанистичким планом за Београд.

До изградње тунела није дошло, иако је архитекта Св. Лазић 1936. године у више наврата у јавности апеловао на неодложну изградњу тунела, јер би он могао да служи и као склониште против ваздушног напада у случају будућег рата.