Прете температуре каквих није било више од милион година?

Како се наводи у раду, чак и ако би се све државе света придржавале споразума за борбу против климатских промена из Париза, постоји велика опасност да ће Земља ући у услове које климатолози називају „Земља стакленик“.

Аутори су у студији идентификовали десет процеса, који би могли да имају ефекат домина и да делују по принципу повратне спреге тако да раст температура више неће зависити само од људске емисије угљен-диоксида, преноси хрватски Индекс.

Како наводи, у ту групу спадају отапање леда, ослобађање метанових хидрата с два океана, слабљење копнених и морских одвода угљен-диоксида, пораст активности бактерија у океанима, одумирање амазонских прашума, смањење снежног покривача на северној хемисфери, нестанак арктичког леда у летњим месецима, али и смањење антарктичких морских и копнених ледених плоча.

Као пример наводи се да ће отапање леда из земље ослободити велике количине метана, који је много снажнији од угљен-диоксида.

То ће, упозорава се, јачати ефекат стакленика, даљи пораст температура и даља отапања.

Научници предвиђају да ће океани, који тренутно апсорбују и топлоту и угљен-диоксид и делују као њихови одводи и складишта, у једном тренутку нагло почети да испуштају гасове који доводе до ефекта стаклне баште.

Како се наводи, слично важи и за копно и шуме, који годишње апсорбују око 4,5 милијарде тона угљен-диоксида.

Према наведеној студији, то би могло да почне да се догађа већ при температурама од око два степена вишим од прединдустријских.

Оне су тренутно више 1,1 степена Целзијуса, а Паришки споразум њихов даљњи пораст настоји да их органичи на око 1,5 до 2 степена Целзијуса.

Аутори предвиђају да би температуре с временом могле да се стабилизују на глобалном просеку, који би био од 4-5 степени виши од прединдустријског, док би нивои мора могли да нарасту за око 10 до 60 метара.

„Прелажење прага водило би према много вишим просечним температурама од било којих међуглацијалних у последња 1,2 милиона година, те до значајно виших нивоа мора него што су икада били у холоцену. Ако се прекорачи праг, добијена путања вероватно би узроковала озбиљне поремећаје екосистема, друштва и економија. Потребна је колективна људска акција да се Земљини састави усмере далеко од потенцијалног прага и стабилизују у настањивом међуглацијалном стању“, наводе аутори.

Како додају, таква акција подразумева управљање биосфером, климом и друштвима.

Поједини стручњаци предвиђају да би у свету топлијем за око четири степена могла да живи отприлике десетина данашњег броја становника.