Гајдобра, село са 39 доктора наука и 37 репрезентативаца

Село са око 2.600 становника нема средњу школу, а ипак их зову Српска Сорбона. Потомци херцеговачких колониста поносно истичу да носе њихову бистрину и горштачку вештину.

„У Гајдобри постоји нешто што је онај старогрчки агон. Стална потреба за надметањем, за постизање више циљева, за такмичењем, за уздизањем, за узрастањем у својим областима“, наводи проф. др Јово Радош, бивши председник Карате савеза Југославије.

Тачно знају име сваког доктора наука или спортисте, па чак и оних чији су родитељи одавде.

„Огроман је број, преко осамнаест репрезнентативаца у рукомету. Што се тиче кошарке, ту су најпознатији играчи Мирко Милићевић, Немања Бјелица, Владимир Лучић“, истиче Стојан Дангубић.

Деценијама постижу поене за Србију, а тек ове године добиће прву спортску халу.

„Да се посветимо томе да отворимо неку школу рукомета, да доведемо садашње и бивше репрезентативце да мало раде са децом“, каже Рајко Продановић, бивши репрезентативац Србије у рукомету.

У Гајдобри има неколико фабрика које запошљавају око 1.200 људи. Највећа производи 70 милиона чарапа годишње и све извози. Стопа незапослености је на минимуму.

„Не ради само онај ко неће. И увозимо радну снагу, тако да огроман број радника долази из околних места“, напомиње Стојан Дангубић.

У Гајдобри се још приповеда о старом завичају а образ сваког дома пажљиво се чува. „Потомство памти своје претке, јер где нема те везе потомства и предака, онда све пропада“, истиче Јово Радош.

Нема значајније ствари за становнике Гајдобре, него да се похвале да у том селу „мајка и даље рађа соколове“.