Како живи просечан Словенац 27 година после изласка из СФРЈ?

Поводом обележавања Дана државности, словеначки портал сиол.нет објавио је занимљиве статистичке податке, илуструјући социјалну слику нације и животни стандард Словенаца пре 27 година и данас.

Просечна старост становништва Словеније је 1. јануара 1991. године износила 35,9 година, а данас 43,2 године. Знатно је опао број људи млађих од 15 година, док је старијих од 65 година све више. Последично, 2017. године је било скоро 44.000 деце мање у основним школама него 1991. године.

Насупрот томе, број пензионера се повећава, а однос између пензија и зарада се погоршава.

Старосне пензије су 1992. године достизале 78,4 одсто нето плате, док су у лето 2017. године пале на 58,4 одсто. У Словенији је прошле године било 1,27 милиона радно активног становништва, од којих је 67.000 било незапослено.

Према подацима Завода за статистику, данас у Словенији 19,4 одсто становништва има 65 година или више, а предвиђа се да ће та старосна групација 2057. године чинити готово 31 посто словеначке популације.

Очекивани животни век ће такође бити продужен. Дечаци који се роде у Словенији 2080. године могу да очекују да ће живети 87 година, а девојчице преко 91 године.

На почетку свог пута у независност, Словенија је наишла на велике економске потешкоће, а исто то се догодило и 2008. када је земљу погодила светска економска криза. За 27 година, Словенија је променила две валуте. После проглашења независности 1991. године, југословенски динар заменио је словеначки толар.

Толари су у почетку штампани као бонови, који су касније замењени стварним новчаницама. Уласком у Европску унију, словеначки толар је заменио евро.

Према статистичкој канцеларији, због различитих валута током протеклих 27 година тешко је поредити просечне зараде 1991. године и данас.

Међутим, неоспорно је да су цене од 1991. надаље расле спорије него плате, наводи се сиол.нет.

Прошлог лета је, како прецизира, просечан Словенац за килограм црног хлеба требало да ради 18 минута, или за трећину времена мање него 1991. када је радио 27 минута.

За килограм млевене кафе је 1991. морао да ради четири пута више него данас, тачније 5,2 сати у односу на садашњих 1,18 сати, а да би купио нови путнички аутомобил „рено" просечном Словенцу је сада потребно дупло мање рада (1.925 сати) него пре 27 година (3.702 сата).

У тексту се такође напомиње да се у протеклих више од четврт века значајно променила и структура словеначке економије. Према Заводу за статистику, удео прихода од пољопривредних активности у БДП-у смањен је за више од половине са 5,7 одсто 1991. године на 2,1 одсто лани, а знатно је пао и удео прихода од индустрије и грађевинарства, док је скочио удео прихода од услуга (са 50,3 посто 1991. на 64,8 процената 2017.).

Словеначка економија се 1991. суочила са губитком југословенског тржишта и увођењем тржишне економије.

У прве две године независности, економска активност је у великој мери успорила, тако да је 1991. БДП смањен за 8,9 одсто, а у годину касније за 5,5 одсто.

Ипак, са данашње дистанце, БДП по становнику је у Словенији 1991. године био четири пута мањи него 2017. Наиме, пре 27 година БДП је износио 5.100 евра по становнику, а прошле године 21.000 евра, што је Словенију сврстало на 16. место међу државама 28-чланог блока.

Поред тога, у првим годинама независности Словенија је бележила и високу стопу инфлације која је достигла чак вртоглавих 250 одсто. Током 2015. и 2016. године у земљи је дошло до дефлације, да би прошле године раст потрошачких цена износио 1,4 процента, пише сиол.нет.