Кад директор постане занатлија

Када смо 2016. године посетили Немању – имао је стално радно место у великој фирми и радионицу у којој је уживао у свом хобију – да од старог мотоцикла направи нови.

Две године касније – екипу РТС-а је поново дочекао у својом атељеу. Али сада је мајстор који је одлучио да да отказ на директорско место и живи од свог заната.

„Мени је ово тотална срећа. Моја егзистенција у овој радионици и у целој овој причи је да кажемо на задовољавајућем нивоу. Наравно, може и боље, мора много више труда, мора много више рада поготово у мало мање развијеним земљама као што је Србија, где све касније долази као тренд у Европу или Америку“, прича Немања Угрешић, власник радионице "Clutch and brake".

Многи су његов отказ сматрали храбрим али и лудим потезом, а он каже да му није било тешко да преломи и хоби претвори у посао. Верује да ће тренд мото-културе у Србији тек заживети.

„Ја радим од 18. године, a сада имам 33. За 15 година сам кренуо од неких најнижих позиција и онда сам временом градио, градио, градио и просто прегорео сам. Jедноставно нисам могао више да издржим да константно долазим кући и да будем несрећан и бесан. Мало живот тако намести коцкице и није то само до нас. Генерално, код људи је тај страх од почетка и како ћу ја. Како? Из почетка“, каже Немања.

Са променом посла није проширио само поглед на свет, већ и свој атеље. За кратко време оживео је и неке од најстаријих примерака мотоцикала.

„Кад сам кренуо у ово као хоби, без доброг алата и свега тога што треба, једно годину и по дана ми је било потребно за један мотор. Онда када сам оформио радионицу каква треба да буде требало ми је осам месеци до годину дана зависи од мотоцикла до мотоцикла од пројекта и пројекта, сада се све то своди на отприлике три месеца заједно са целом логистиком, расклапања, фарбања, заваривања, свега што укључује прераду једног мотоцикла“, наводи овај мајстор из околине Барајева.

Мотоцикле вози од 17 године и тада се заљубио у њих. Своје „љуте машине“ упознаје свакога дана и није му тешко да у радионици остане и по двадесет сати.

„Елеткрика на мотоциклу, јер то је просто за мене непознаница, сада није толико и када имам недоумицу зовем пријатеља који то јако добро познаје и од њега учим. То су све мотоцикли од пре 30 година и та нека техничка решења од пре 30 година и данас нису ни изблиза идентична. То ми је онако мало могу да кажем да у томе 'каскам', али иде то у добром смеру“, оптимистичан је Немања.

У његов атеље стижу мотори из различитих смерова. И то не само из Србије већ из целог света. То му је јасна потврда да није промашио скретање када је одлучио да буде сам свој газда.