Сећања на Дан младости – носила штафету иако није била члан Савеза комуниста

„Друже Тито, ми смо твоји и ти си наш“ – овако гласи крај тек једне од неколико хиљада рођендански честитки упућених Јосипу Брозу Титу. Данашњи дан многи памте као Дан младости и чувени слет који је организован на стадиону ЈНА. Титу је тог дана предавана и штафета која је месецима раније кружила Југославијом.

Као успех из младости многи и данас наводе како су још у оно време носили Титову штафету. И Татјана је међу више од десет милиона омладинаца који су је носили за четири деценије. На мај 1983. године увек је подсети један исечак из новина.

„Тада се направио и проблем јер ја као председник омладине нисам била члан Савеза комуниста и тада је отац мог друга рекао да ја напишем молбу да ме приме брзопотезно у чланство Савеза комуниста. Ја то нисам хтела, али углавном ипак сам носила штафету “, сећа се Татјана Петровић и додаје како је то за њу данас само једна лепа успомена.

Четири године касније штафету је на Вождовцу носио и историчар Дејан Ристић. Каже да га данас вежу посебне успомене, јер те 1987. нису ни претпостављали да је то последњи пут да се носи штафета под паролом „И после Тита Тито“.

„Ми нисмо имали свест о томе шта подразумева ношење штафете младости, и са друге стране није било ни лако носити је, јер је то био врло необичан предмет. Уметнички предмет који је требало носити и трчати истовремено, тако да је постојала опасност и да се саплетете и да паднете и да неко налети на вас и онда су нас обавештавали да се у колима иза нас која прате штафету налазе још три идентичне. Тако да у случају да се нешто деси, никакав проблем није они ће је одмах донети и заменити идентичном“, препричава своје утиске историчар Дејан Ристић.

Данас се све ове штафете могу пронаћи у Музеју Југославије. Не зна се њихов тачан број. Али се процењује да се у музејском депоу налази више од 22.000 штафета, док је Кући цвећа изложено око 400 најзанимљивијих.

Ритуал ношења штафете осмишљен је 1945. године, а идеја је потекла од крагујевачке омладине. Све до 1957. звала се Титова штафета, а од те године почиње да се слави Дан младости, а штафета се зове Штафета младости.

И од тада се прави јединствена штафета која је ношена по унапред утврђеним маршутама кроз све југословенске републике.

„Та прва која је кренула 1957. кренула је из Кумровца што није ни чудно јер је то родно место Јосипа Броза. Тако да је прошла кроз сваку републику и дошла у Београд. Занимљиво је да су и вести пратиле штафету, могли сте чути где се она налази“, каже кустос Музеја Југославије Сара Сопић.

Историчар Дејан Ристић подсећа да штафета младости има и своје корене у сличним манифестацијама у доба Краљевине Југославије које су се одржавале у част рођендана краља Петра II – велики слетови, омладинци су се окупљали...

Маршал са два рођендана

Штафете су најчешће прављене од дрвета или метала са незаобилазном петокраком на врху и поруком. Доживотни председник поклон је примао 25. маја на дан када се веровало да му је рођендан.

„Он је рођен 7. маја 1892. године у Кумровцу, али је врло често у периоду између два светска рата у периоду док је КПЈ била у илегали и била званично забрањена користио лажна документа југословенска и страна. Најчешће је у тим документима као датум рођења био исписан 25. мај и онда по инцерцији је то и званично преузето у његовој биографији након Другог светског рата“, истиче Ристић.

Кустос Музеја Југославије каже да су нарочито занимљиве поруке које су Јосипу Брозу остављане у штафети.

„Некада су форми песмица, некада су у форми званичног обраћања. Углавном су то као честитке за рођендан“, каже Сопићева.

На питање која је најинтересантнија жеља упућена маршалу, Сопићева одговара да је најзанимљивије то колико година му желе да живи и да се најчешће помиње 120 година.

Ипак, последњу штафету маршал је примио за 87. рођендан, а последњи слет организован је пре тачно три деценије. Упркос томе, сваког 25. маја у Музеј пристижу нове штафете. Кустоси кажу да колекцију углавном обогаћују некадашњи Титови омладинци и то не само штафетама већ и својим успоменама на прославе Дана младости.

Остали аутори: Јелена Петровић
број коментара 5 Пошаљи коментар
(петак, 25. мај 2018, 18:34) - anonymous [нерегистровани]

Zabluda

Zivio sam u to vrijeme. Meni je bilo lijepo. Nikada nisam bio nacionalista ali ni komunista. Ali ne razumijem kako neki Srbi mogu da iz ove vremenske perspektive sve to oko Tita posmatraju kao jugonostalgiju. G. Broz je bio najveća zabluda i podmetačina srpskom narodu.Istorijska greška.I dan danas bi mu neki nosili stafetu!!??.

(петак, 25. мај 2018, 18:25) - mirjana [нерегистровани]

re grobar

dali je Kosovo i Metohija tada bila u sastavu Srbije,ili se varam? Nekad treba dobro promisliti pre nego se nesto kaze ili napise?

(петак, 25. мај 2018, 16:01) - anonymous [нерегистровани]

Eh ljudi ljudi

Mnogo zaboravljamo

(петак, 25. мај 2018, 14:40) - anonymous [нерегистровани]

Tito

Tito grobar Srbije i Srba!

(петак, 25. мај 2018, 14:08) - mirjana [нерегистровани]

uprkos svima i svemu

bilo nam je lepo.Ne samo kako Marsalov rodjendan vec vise kao nas Dan Mladosti .Lep majski dan ,mladi ,deca ,omladinci,pa oni stariji iscekuju vece i slet na Stadionu JNA.Sva ta muzika ,igra ispisane reci i na kraju dolazakTita.Svi smo to gledali priznali to neki ili ne.Nostalgija,ali lepo je kad se svega toga setim.