Рајкова пећина – чисто благо природе

Нешто слично овоме тешко је наћи. Кроз 100 метара дебелу кречњачку плочу хиљадама година вода је дубила себи пут, понирала, извирала, вијугала... стварала је тако лепоту кањона, повезаних пећина и јама, и јединствених украса таложених временом које је тешко и замислити.

Какво се благо природе овде крије, први је наслутио а ко други него Јован Цвијић, пре више од сто година. Његова истраживања стигла су до бране коју су изградили Французи газдујући тада рудником у Мајданпеку.

Природу је човек победио тек 1974, када су се напорима стручњака придружили и бројни мештани како би скривену лепоту свог краја изнели свету на видело.

И пре и после тога, златна грозница стављала је животе на коцку, ломила пећинске украсе, али благо оног чије име пећина носи – хајдука Рајка – и даље постоји само у легенди.

Највеће благо сада су туристи. Индустрија посустала. Предузећа се погасила, па се у туристички динар гледа са надом. 

"Рајкову пећину годишње посети за нас мали број туриста. То је неких шест или седам хиљада, али смо се маркетиншки пробудили у последње време. Тако да ове године планирамо бар десет хиљада туриста. Очекујемо да број туриста расте бар за двадесет одсто", каже Горан Радаковић, директор Туристичке организације Мајданпек. 

Не журите с повратком кући. Природа ће вас поново оставити без даха ако се одвезете до још два њена чуда: Ваља Прераста и Белог изворца. Камени мост, каскадни водопади – камера и реч могу само делом да их дочарају. По мир, мирисе растиња и хук воде долази се лично и тај утисак никад се не заборавља. Наравно да то није све.

Најбоље од природе веште домаћице ставиће пред вас и у виду прженог влашког сира, качамака и меса из саламуре.

„Ми им кажемо да је храна најбоља и најукуснија у нашем крају. Такође, да је култура специфична у нашем крају јер се овде налази једна етничка група – Власи. А оно што људе такође привлачи је и прича о влашкој магији о натприродним бићима која чувају овај крај. И ето, ми све то причамо како би се боравак употпунио и добио неку своју посебну чар“, напомиње туристички водич Мирјана Туфонић Павловић.

А како су у време Милоша Обреновића у Мајданпек долазили на рад Немци, Чеси и Словаци и како се и данас све вере моле у истој цркви онда направљеној... О томе неки други пут.