Рајкова пећина – чисто благо природе

Ближи се време одмора и школског распуста. Сањамо далеке и скупе дестинације. На јави, важно је знати да не мора све да кошта и буде далеко. За мање од три сата вожње од Београда ето нас у једном од најлепших природних феномена Србије – у Рајковој пећини.

Нешто слично овоме тешко је наћи. Кроз 100 метара дебелу кречњачку плочу хиљадама година вода је дубила себи пут, понирала, извирала, вијугала... стварала је тако лепоту кањона, повезаних пећина и јама, и јединствених украса таложених временом које је тешко и замислити.

Какво се благо природе овде крије, први је наслутио а ко други него Јован Цвијић, пре више од сто година. Његова истраживања стигла су до бране коју су изградили Французи газдујући тада рудником у Мајданпеку.

Природу је човек победио тек 1974, када су се напорима стручњака придружили и бројни мештани како би скривену лепоту свог краја изнели свету на видело.

И пре и после тога, златна грозница стављала је животе на коцку, ломила пећинске украсе, али благо оног чије име пећина носи – хајдука Рајка – и даље постоји само у легенди.

Највеће благо сада су туристи. Индустрија посустала. Предузећа се погасила, па се у туристички динар гледа са надом. 

"Рајкову пећину годишње посети за нас мали број туриста. То је неких шест или седам хиљада, али смо се маркетиншки пробудили у последње време. Тако да ове године планирамо бар десет хиљада туриста. Очекујемо да број туриста расте бар за двадесет одсто", каже Горан Радаковић, директор Туристичке организације Мајданпек. 

Не журите с повратком кући. Природа ће вас поново оставити без даха ако се одвезете до још два њена чуда: Ваља Прераста и Белог изворца. Камени мост, каскадни водопади – камера и реч могу само делом да их дочарају. По мир, мирисе растиња и хук воде долази се лично и тај утисак никад се не заборавља. Наравно да то није све.

Најбоље од природе веште домаћице ставиће пред вас и у виду прженог влашког сира, качамака и меса из саламуре.

„Ми им кажемо да је храна најбоља и најукуснија у нашем крају. Такође, да је култура специфична у нашем крају јер се овде налази једна етничка група – Власи. А оно што људе такође привлачи је и прича о влашкој магији о натприродним бићима која чувају овај крај. И ето, ми све то причамо како би се боравак употпунио и добио неку своју посебну чар“, напомиње туристички водич Мирјана Туфонић Павловић.

А како су у време Милоша Обреновића у Мајданпек долазили на рад Немци, Чеси и Словаци и како се и данас све вере моле у истој цркви онда направљеној... О томе неки други пут.

број коментара 4 пошаљи коментар
(петак, 25. мај 2018, 07:50)
anonymous [нерегистровани]

esssss

To što ste opisali šta može da se pojede, to je samo na papiru. U stvarnosti ponuda je vrlo slaba. Hoće ljudi da spreme, ali treba najava jer ovde turista slabo ima.

(четвртак, 24. мај 2018, 23:27)
anonymous [нерегистровани]

Drugi put?

A kada ćete da pomenete nenormalne cene smeštaja u Srbiji koje uopšte nisu prilagođene domaćem stanovništvu nego isključivo strancima i retkim našim ljudima koji imaju toliko para? Noćenja se standardno naplaćuju po 30 i više evra po osobi što je van pameti, jer toliko košta u daleko bogatijim zemljama. Sa hranom je skoro ista priča - cenovnik potpuno neprilagođen nama. Nije ni čudo što niste pomenuli cene i to posle tvrdnje kako ne mora da bude skupo. Tačno, ne mora, zato i idemo u inostranstvo. A vi nam javite samo kad se ovi naši ugostitelji dozovu pameti. A mogao bi i predsednik da se umeša, umesto što samo deli vaučere. Nigde ništa u svetu ne opstaje ukoliko domaće stnovništvo ne čini većinu potrošača. Ali, u Srbiji se uporno tera inat! I deca nam znaju mnogo više o stranim zemljama nego o našoj, jer retko ko ima para da obiđe našu, a ako i ima onda naravno da radije ide negde drugde zbog daleko boljih uslova, smeštaja, infrastrukture, ljubaznosti, itd. Prosečna plata je 30 hiljada, od toga jedva da nešto može da se uštedi svakog meseca za jedno putovanje godišnje. Osnovno noćenje sa doručkom u Srbiji NIPOŠTO ne sme da košta više od 1000 dinara, a i za to treba stvarno da nas raspamete. E, onda bi svi kapaciteti bili popunjeni, a naš narod putovao, noćio, uživao i poznavao svoju zemlju. I bolje da ne spominjem to što nijedan privatni apartman/kuća nemaju cenovnik, nego se isključivo zove i dogovara telefonom, pa zavisi koliko bogato zvučite. Savet - što ste normalniji, to će veću cenu da lupe.

(четвртак, 24. мај 2018, 22:51)
Dance (IT) [нерегистровани]

Pećina

Posetio sa drustvom prošlog leta prelepo samo nemogu da verujem da je takva lepota skoro napuštena nema skoro ničeg na ulazu restorana prodavnica suvenira i tome slično.

(четвртак, 24. мај 2018, 19:18)
anonymous [нерегистровани]

Наша искуства

Ми смо покушали да посетимо ову пећину прошле године. Излетиште испред пећине је било затрпано старим кесама и папирима. Дошли смо око два сата после подне, улаз у пећину је био замандаљен. Дежурне пивопије испред продавничице су нас упутиле да се вратимо у Туристичку организацију у Мајданпеку па да ако некога нађемо ("ако се смилује" - тако су рекли) да дође и да отвори пећину. Отишли смо до Туристичке организације и наравно све је било закључано. И отишли даље....