Висински радници, спој храбрости, опрезности и адреналина

Први започињу сезону сунчања, али не на мору, већ на врху солитера, димњака или силоса. Не постоји место до кога не могу да допру и да га среде. Они су висински радници.

Иако их често мешају са алпинистима Срђан Дражевић, који се овим послом бави већ десет година објашњава разлику.

Дражевић каже да се разликују по томе што висински радници раде у урабним срединама и да је у питању посао од кога живе, а алпинисти траже природне и вештачке стене и користи се мало другачија опрема.

„Они користе алпинистичке појасеве, ми користимо радне појасеве, али сличност је велика. За слободно пењање они као справу за осигурање користе гри-гри, ај-ди, ми то користимо као нашу главну справу за спуштање", објашњава Срђан.

И код једних и код других ради адреналин. Непредвиђене ситуације додатно га подижу. Као у случају када се један од радника запетљао, а други му притиче у помоћ.

„Донео сам нову справу, тамо где је било резервно уже ту је закачио нову справу, ставио је пењалицу или тзв. малпу, узео сам његов терет на себе, растеретио сам га и онда је успео да се попне - да растерети главну справу и сишао доле", испричао је Срђан.

Ово је лакша ситуација. Има и много кртичнијих.

Према његовим речима, најкритичније ситуације су када уже прелази преко неких оштрих лимова, мермера.

„Мермер је рецимо доста критичан, он може да исече и протектор који се налази на ужету. Ми користимо челичне и жичане протекторе за такву врсту послова", рекао је Срђан.

Да би радили овај посао осим храбрости и опрезности, радници морају да прођу обуку. У зависности од спретности обука траје од седам дана до три месеца.

Срђан објашњава да се обука за радове на висини се састоји од учења чворологије.

„Потребно је од шест до десет чворова по једном оспособљеном раднику да познаје из разлога што ће му се десити да за разне ситуације мора да зна како ће са којим чворовима приступити, где ће се везати јер нису сви системи исти", каже Срђан. 

Ситуација није критична само за раднике, већ и за станаре зграда на којима раде. Чести су случајеви да раднике помешају са лоповима. На срећу, до сада им нису секли канапе, али је било негодовања.

„Кад је хладније време ми користимо фантомке, зато што је стварно хладно и улази ваздух, не можеш ни да радиш и онда кад нас виде не обрате пажњу да имамо прслуке, да смо у радним оделима, прљави, онда кад крене паника, они зову комшију", испричао је Дражевић.

Као волонтер извиђачког одреда спасилаца „мајор Драгутин Гавриловић" Срђан брине и о безбедности деце. У основним школама обучава ђаке како да поступају у кризним ситуацијама.

Каже да уче децу како да поступе у случају пожара, ванредних ситуација, да не паниче, како да се понашају при изласку из школе да не дође до повреда, јер кад звони за одмор деца истрчавају.

Храброст се исплати јер од овог посла може добро да се живи, кажу висински радници. Нарочито на пролеће и лето, када је посла и највише.