Реконструкција легијског логора и „авантура парк“ у Виминацијуму

Када је Виминацијум 2015. године добио организацију Лимес конгреса, почели су ископавања легијског логора, а са жељом да ранија археолошка ископавања учине видљивијим реконструисали су градске куле преко пута самог логора.

Руководилац пројекта Виминацијум доктор Миомир Кораћ каже да су до сада истражили готово 400 метара логора са кулама и бедемима и да предстоји конзервација и реконструкција.

„Направићемо овде Лимес парк, реконструкцију легијског логора у коме ће бити смештени истраживачи који буду дошли на Лимес конгрес. Када се заврши конгрес, то ће постати римски едукативно-спортски камп за децу. Преко пута Лимес парка ће се градити авантура парк, за који је тендер у току, са препрекама из римског периода, намењен деци узраста од 10 до 17 година“, објаснио је Кораћ за Танјугу.

Поред едукације деце и младих, циљ тог парка јесте да се заради новац који ће омогућити даља археолошка ископавања.

Захваљујући геофизичким истраживањима зна се да се улица која пролази испод градских кула, зидана од камених стена тешких више тона, са ивичњацима, рачва и један крај иде ка форуму, други ка храмовима.

Близу форума, према речима Кораћа, налази се царска палата, а поред ње хиподром дужине 430 метара, а постоји и читав низ храмова, али све то тек треба откопати.

„Желимо да направимо затворени круг где ћемо истражити нове објекте који ће дати нове посетиоце и то би требало да добије неку своју одрживост. Виминацијум већ сада има своју одрживост у рудиментарном облику те тако 50 породица живи од продаје улазница и сувенира“, рекао је Кораћ.

Подсетио је да су у децембру 2016. били у Вашингтону, у Националној фондацији за науку (НСФ), која окупља истраживаче из читавог света који се баве математиком, бионауком и друштвено-хуманистичким наукама.

НСФ је одобрила 100.000 долара за пут и смештај својих истраживача који ће од 26. до 28. августа боравити у Виминацијуму, а Кораћев циљ је да сваког од 25 истраживача (13 доктора наука и 12 докторанада) повеже са научницима из НСФ-а.

Виминацијум учествује у више међународних пројеката попут "OpenArch", базираног на експерименталној археологији и вредног 2,4 милиона евра, затим "Danube Limes Brand", чији је су носиоци истраживачи са Унивезитета у Бечу, а идеја је да Виминацијум са још 39 локалитета дуж Дунава буде на тентатив­ној Уне­ско­вој ли­сти.

Крајем августа у Београду се састаје „Братислава група“ - саветодавно тело Унеска, па Кораћ очекује да ће сва утврђења на Дунаву бити под Унеском 2010. или 2021. чиме би се добила рута дуга 600 километара са могућим слоганом „Дођите у земљу римских императора“.

Кораћ наглашава да је од 1882, када је Михаило Валтровић започео ископавање Виминацијума, истражено свега три до четири одсто територије.

Виминацијум је на свом врхунцу имао између 28 и 30.000 становника, међу првима је уништен у налету варвара, што указује да је био економски интересантан за пљачкаше, а данас представља, како истиче Кораћ, „Елдорадо“ за истраживаче, јер нигде у свету не постоји 350 хектара равница испод којих све врви од живота из римског периода.

Археолози у Виминацијуму, који захваљујући изграђеном научно истраживачком центру раде 11 месеци годишње, тренутно су окупирани новооткривеним мазуолејом и настојањем да открију нове предмете који би указали ко је у њему био сахрањен и над ким је извршено damnation memoriae (брисање из сећања), на шта упућује уситњеност налаза.

А да је реч о личности високог ранга у прилог говори начин грађења маузолеја са ограђеним зидовима, платформом, која је требало да држи конструкцију најмање 12 метара високу.

Ту је читав низ гробова, а пронађена су и крила орла, рука на балчику мача, две главе, камена пластика са мотивима листова кантуса - симбола вечног живота, розетама и венчићима.

Кораћ каже да је у 3. веку било неколико damnation memoriae, чији је циљ био минимизација противника или умањење важности претходника и поменуо је битку 285. године, недалеко од места где је пронађен маузолеј, између Диоклецијана и Карина у којој је Диоклецијан победио иако је био слабији са дупло мањим бројем легија.

„Могуће да се овде ради о томе, да је Диоклецијан хтео да минимизира свог моћнијег противника након победе, али све су то само претпоставке“, рекао је Кораћ.