Манија за сличицама и фудбалска првенства

Попуњава албуме готово 30 година. Колекције сличица Нинџа корњача, суперхероја и фудбалера враћају га у детињство. Љубоморно чува сваки албум, иако му нуде много новца за посебна издања.

„Сваком залепљеном сличицом ви се сећате неких дана када вам је то била главна преокупација у животу, кад нисте имали других проблема и обавеза тако да је вероватно то неки бег од свакодневнице“, објашњава колекционар Борис Латиновић.

Од свакодневнице људи су бежали уз салвете, хемијске оловке, играчке из „киндер“ јаја. Понешто од тога сакупљало се у скоро свакој кући.

„Људи који су одрастали рецимо седамдесетих, осамдесетих, ја сам рођен шездесетих, нама је рецимо сакупљање неких ствари била једна жал за или дивљење ка Западу и том конзумеристичком животу“, истиче радио-водитељ и психолог Драган Илић.

Борис је као дете куповао сваки албум који се појави на киоску. Касније је направио филтер и окренуо се фудбалу.

Попунио је скоро 500 албума, а на првој сличици коју је залепио налази се фудбалер Карлос Алберто Валдерама.

Сама куповина кесица била је доживљај. Откривање шта се налази у кесици, нова сличица или дупликат... А дупликати су водили ка новим играма као што су тапка, пола цело слика бело и мењажа. Када се попуни албум и у рукама остане штос дупликата - шта онда?

„Е онда смо ми имали обичај да зовемо све другаре испод зграде, ти дођеш на балкон и звали смо то 'јагма', они се сви скупе, да се не би неко наљутио што си дао неком сличице, ти бациш те сличице као плакате из авиона и ко шта узме његово је“, рекао је Илић.

Сличице су појединце научиле бројевима, стрпљењу, читању. Бориса су подстакле да напише књигу о светским првенствима. Пажљиво чува сваки албум, али албум из 1994. године био му је излаз у свет, па је за њега издвојио посебно место на полици, али и у глави.

„То је албум у којем знам апсолутно сваку сличицу, распоред, на којој се страни налази и на којем месту у албуму, значи напамет знам свих 300 сличица“, истиче Борис.

Данас је сакупљање сличица постао скуп хоби. Озбиљнији колекционари уместо једне кесице, купују целу кутију, не би ли брже попунили албум. Са друге стране, деца за једну кесицу треба да издвоје дневни џепарац.