Има двадесет година, а већ је преживео напад ајкуле, медведа и змије

„Баш је невероватно. Изгледа да немам среће, мада би можда прецизније било рећи да је то срећа у несрећи“, рекао је Дилан за Би-Би-Си, током опоравка од напада ајкуле.

Прошлог четвртка, док је уживао у пацифичким таласима, осетио је да га је нешто ударило у ногу.

„Видео сам ајкулу како плива испод мене и инстинктивно сам почео да је ударам. Знам да сам је шутнуо бар једном и отпливао до обале најбрже што сам могао“, присећа се двадесетогодишњак из Колорада.

Много је крварио, али није знао колика је рана све док није стигао на обалу. 

Дилана је, што се видело на основу угриза на његовој нози, напала тиграста ајкула, дужа од два метра. 

Извиђачки ентузијаста из Гренд Џанкшaна, града у западном Колораду, већ неколико година путује пешке по САД и Канади, а онда је одлучио да оде и пут Хавајског архипелага.

Љубав према природи му је усадио деда. Међутим, поред лепоте, природа је показала и другу страну.

Прошлог јула, док је камповао у Колораду, када се пробудио, око четири ујутро, глава му је била у чељусти медведа.

„Медвед ми је ухватио задњи део главе чељустима, а ја сам се батргао покушавајући да га убодем у око како бих се ослободио. На крају ме је пустио“, каже Дилан.

Његови пријатељи, који су се пробудили у паници, имали су шта да виде: Дилана како крвари и медведа од око 150 килограма како се удаљава од њиховог кампа.

Девет копчи било је потребно да му се рана зашије. Осим тога, остао је и ожиљак на врату који га и дан-данас боли на додир, али то му није смањило љубав према природи и истраживању.

„Одувек сам волео животиње и проводио сам много времена са њима“, додаје Дилан.

Тврди да је само био на погрешном месту у погрешно време: „Не кривим ајкулу. Не кривим медведа, а ни звечарку.“

То нас доводи до Дилановог трећег блиског сусрета са опасним животињама – са звечарком на коју је наишао док је планинарио у Јути.

„Док смо се пели уз стазу, осетио сам да сам ударио у нешто. Помислио сам да је то кактус, али, кад сам погледао око себе, нисам видео ниједан. Онда сам угледао склупчану звечарку", присетио се млади Американац.

Тада седамнаестогодишњак, Дилан је одлучио да не иде у болницу јер је био сигуран да је претрпео такозвани суви напад: „Било је врло мало отрова, али сам ипак, због грознице, провео неколико дана у кревету.“

И после свих непријатних искустава, Дилан и даље гаји велику љубав према животињама.

„Морамо да поштујемо њихову (животињску) територију. Нисам намеравао да их провоцирам – једноставно се десило“, закључио је Дилан.