Кад два Шумадинца и Шумадинка намуче Земунца

Два Шумадинца и Шумадинка намучили су једног уметника из Земуна. Зоран Милинковић ове фигурице успео је да направи после чак четири деценије, колико се бави минијатурама у камену.

„Кад сам био на Хрватском приморју у Цриквеници, купио сам пријатељици и њеној ћерки једну фигурицу тако је то кренуло. У септембру 1979. сам започео. Једна од првих фигурица је била покојног Бранка Станковића, фудбалског тренера Црвене звезде сам направио. Видео сам да има интересовања и онда је дошла љубав“, сећа се уметник Зоран Милинковић.

Осим љубави за овај хоби потребни су стрпљење и прецизност. Уз то, наравно, и мало сликарског умећа.

„Од шесте године ја сам прецртавао Снешка Белића и Деда Мраза, тада су биле те разгледнице и то сам прецртавао. Тако да сам стекао вероватно тај неки мали таленат и стекао сам и љубав према сликању и сликарству“, објашњава Милинковић.

Зоран је радио као керамичар, чувар, електричар, радник у обезбеђењу... Каже да му је од свих послова, ипак, најдраже звање мајстора за камене фигурице, које понекад прави и по 15 сати дневно.

„Отприлике за једног кловна да кажемо 7-8 сати је потребно да га направите па да га обојите. Ево видимо овог кловна он је полупроизвод, ево сада треба осмислити какву му гардеробу дати и како га обојити“, појашњава овај уметник.

Највише времена потребно му је да избруси, састави и ослика фигурицу, док одабир камена лако иде.

„Ја чим видим камен, ја знам за шта може да се употреби – да ли је то главица нека или од птице ногица нека, или може да буде кљун на некој птичици. Камен ми је још увек остао из Црне Горе, са тих плажа као што је петровачка, Буљарице, крш у ствари што називају Црногорци. А део је са Дрине, јер вода га је брусила и песак, тако да је он обао“, каже Зоран.

У сталној је потрази за каменом, али и другим сировинама потребним за рад.

„И наравно, што је најбитније у изради фигурица, морате да волите то и да радите са правим бојама и правим лепковима, све које се раде мимо тога губи се чар и губи се тржиште и вара се народ“, истиче овај земунски уметник.

За све ове године није било ниједне рекламације. Конкуренције нема и каже да није упознао колеге које се баве сличним хобијем.

„Зато што не могу да наплате данашњи рад, ако бих ја радио цео дан фигурицу и наплатио је 200 динара, а где су ту боје и остало? Временски одвлачи доста, али не може много да се заради“, напомиње Милинковић.

Упркос томе, срећан је јер су његове фигурице обишле свет. Сада је у потрази за местом у Београду где би изложио своја мала уметничка дела. Ентузијазам га не напушта, па је протеклих дана научио да осликава и камене облутке. После Николе Тесле, пробаће да на камену овековечи и Новака Ђоковића.