Бисер Требиња, чудесна судбина Арсланагића моста

Требиње је град са више од 20 мостова због чега га мештани с поносом називају и „малом Венецијом“, а по лепоти, старини и необичној судбини највише пажње привлачи Арсланагића или Перовића мост дуг 92 метра за који се претпоставља да је грађен 1573. године.

Магистар археологије Ђорђе Одавић каже да су о настанку моста над Требишњицом испредане бројне легенде, а да је према најпознатијој мост изграђен по налогу извесне краљице у требињском крају након што се њен син утопио у потоку који се уливао у Требишњицу, а владарка након трагедије наредила да се поток затрпа.

„Извор је годинама затрпаван, али је поток ипак избио нешто даље, па је краљица је наредила да се направи мост“, испричао је Одавић Танјугу.

Друга често препричавана легенда каже да је цариградског султана у једној бици чувао извесни Кустура из Херцеговине који је касније у знак захвалности награђен великом сумом златника.

Између Требиња и Херцег Новог направио је хан, али је имао толико новца да је желео да изгради велелепни мост.

Према речима Одавића, историјски извори сведоче да је мост подигнут по налогу Мехмед-паше Соколовића који га је изградио у спомен на страдалог сина.

Да је мост почео да се гради 1568. године, каже Одавић, показују архиви из Дубровника и списи у којима се наводи да је 10 тамошњих зидара било ангажовано на овој грађевини.

„Кад је мост завршен, дубровачки трговци су се жалили Соколовићу како им на мосту наплаћују велике царине и дажбине“, прича саговорник Танјуга о мосту названом по Арслан-аги који се крајем 17. века доселио у Требиње и добио дозволу од султана да наплаћује мостарину.

Подаци о изградњи могу се наћи, указује Одавић, и у списима француских путописаца, Канеа и Лескаполијеа који на путу из Србије ка Дубровнику бележе да је у изградњи мост у Требињу.

Одавић наводи да је због монументалног изгледа Арсланагића мост изазивао пажњу и светских архитеката и историчара из 19. века које је ово здање, каже, подсећало на мост Алкантаре у Толеду у Шпанији који је, такође, из римског периода.

Како Одавић наводи, специфичност мосту даје и асиметрија која је према појединим наводима последица асиметрије терена, док је према другим тврдњама на изглед моста утицало то што је неколико пута обнављан.

Мост је претпрео оштећења у Другом светском рату 1943. године, али и 1956. године под налетом плаховите Требишњице.

Осим Арсланагића моста, за Требиње су значајна још два моста: камени остаци грађевине из римског доба и камени мост изграђен 1931. године када је железничку пругу из Требиња требало продужити до Билеће, Никшића и Подгорице.

„Тада је направљен тај прелепи мост који је сада под водом. Постоје иницијативе да се премести и надамо се да ће доћи време када ће бити више новца и могућности за то. Сада мост може да се види само када се врше годишњи ремонти у хидроелектрани и када ниво језера драстично опадне“, истакао је Одавић.