Степа Степановић, војвода који је из народа потекао и уз народ остао

Следеће године навршава се 90 година од смрти Степе Степановића. Славни српски војвода рођен је 1856. године и то у Кумодражу. Кућа је дуго била заборављена и напуштена, а тек 1974. године добија статус споменика. Прве озбиљније реконструкције извршене су тек 2013. године.

У дворишту нас дочекује Алекса Владичић. Већ пет година чува и одржава родну кућу војводе Степе. Иако пред пензијом свакодневно истражује војводин живот.

„Степа је ту рођен, и основно образовање је стекао у Кумодражу. Била су три брата: Јаков, Степа и Марко. Такав је обичај у тадашњој Србији био да један од браће иде на војно школовање. Извлачењем штапића, Степа је био тај који је одређен да се посвети војном школовању“, објашњава кустос у родној кући Степе Степановића, Алекса Владичић.

Од војне школе животни пут га је водио даље на ратишта и фронтове. Оженио се и дом основао у Чачку. Једини се у породици школовао, па је заузврат браћи оставио имање.

„Маса тих његових ствари се налази у кући у Чачку и у Војном музеју на Калемегдану. Учинили смо доста уз помоћ локалне заједнице да се то стави на туристичку мапу и да се стави на део руте на путу за Авалу. Прва станица би била ова кућа војводе Степе, а већ друга на Авалском торњу“, напомиње Владичић.

У родној кући се данас налазе његове фотографије, новински текстови, војничка документа, биста, али и једна соба сачувана баш из времена његовог детињства.

„Тако је аутентично и огњиште и вериге и димњак и један од кофера војводиних где је своју документацију чувао, пазио. Имају тамо и наћве за мешење, стапа за маслац, чешагија за коња, преслица, вретено“, набраја чувар војводине куће.

Кућа је до пре неколико година била под коровом. Данас је преуређена, али јој је потребна додатна санација уз неизоставно проширење поставке.

„Имали смо неку иницијативу и жељу да један од топова, с обзиром на то да је био један од команданата артиљерије, рецимо на Једрену је командовао артиљеријом Балканског савеза да један топ инсталирамо у дворишту куће. Е, сад... видећемо да ли ћемо наићи на разумевање Војног музеја“, објашњава Владичић.

Од кустоса можете чути и анегдоте о војводи Степи.

„Овде горе, на овим брдима је, ево ово суседно брдо је, и то је остало записано, чувао је говеда и један несташни бик убо га је роговима у стомак. Једна врло промућурна сељанка стрина му је спасила живот ушивши му рану. И после тога, нон-стоп је, с обзиром на то да су стока и волови вукли топове и артиљерију, говорио војсци: 'Држ'те стоку чврсто за рогове'“, препричава чувар родног дома Степе Степановића.

Кумодраж, одакле је потекао војвода Степа, најчешће посећују средовечни људи и понека екскурзија. Многи за ову кућу и не знају иако се овде може много сазнати о необичном војводи. Србији је много тога дао, а од државе тражио једино да му поклони стару и ослепелу кобилу Вилу, са којом је прошао најважнија ратишта.