Гардијан: Религија у Европи „при крају снага“

„Религија је при крају снага. Уз часне изузетке, све више младих не идентификује се са религијом“, каже Стивен Буливант, професор теологије и социологије религије на лондонском католичком универзитету Сент Мерис који је у сарадњи са париским Католичким институтом (ИЦП) извршио истраживање и објавио његове резултате у извештају „Млади Европе и религија“.

Буливант сматра да ће то у будућности вероватно бити и израженије.

Истраживање спроведено на младима од 16 до 29 година у 21 европској земљи показало је да је најнерелигиознија земља Чешка, у којој 91 одсто испитаника тог узраста нема никакву верску припадност.

Исто је одговорило између 70 и 80 одсто младих у Естонији, Шведској и Холандији.

Више од 50 одсто младих без верске припадности је у Великој Британији, Мађарској, Белгији, Француској, Финској, Данској, Норвешкој и Шпанији.

Са друге стране, најрелигиознија земља је Пољска, где је младих који нису религиозни само 17 одсто, а одмах иза ње је Литванија са њих 25 одсто.

Извештај Буливанта темељи се на подацима из европског социјалног истраживања (ЕШ) које је спроведено од 2014. до 2016. године.

„Хришћанство као задато, као норма, ствар је прошлости и то вероватно заувек. Или барем за наредних сто година“, тврди Буливант.

Најрелигиозније Пољска и Литванија, најнерелигиозније Чешка и Естонија 

Професор, ипак, истиче велике разлике међу државама.

„Земље које су једна до друге, сличног културног наслеђа и историје, имају јако различите верске профиле“, рекао је.

Две најрелигиозније, Пољска и Литванија, и две најнерелигиозније, Чешка и Естонија, су посткомунистичке земље.

Тренд све мањег повезивања са вером потврђен је и када су младе питали о практиковању вере.

Само у Пољској, Португалу и Ирској, више од 10 одсто њих је одговорило да иду на црквену службу најмање једном недељно.

У Чешкој их је 70 одсто одговорило да никада не иде у цркву, а у Великој Британији, Француској, Белгији, Шпанији и Холандији између 55 и 60 одсто.

Буливант је истакао да је занимљиво да су шест најхришћанскијих земаља из истраживања, оне са историјски католичком већином (Пољска, Литванија, Аустрија, Словенија, Ирска, Португал), а не протестантском или православном.

А поред тога, међу онима који се изјашњавају као католици разлике су велике.

Више од 80 одсто младих Пољака изјаснило се као католик, а више од пола њих редовно иде на службу.

У Литванији је, пак, 70 одсто католика, а службу посећује само пет одсто њих, преноси Гардијан.

Према Буливанту, многи млади Европљани су били крштени и после више нису закуцали на црквена врата.

„Културолошки верски идентитет све мање се преноси са родитеља на децу. Као да се одмах са њих испере. За 20 или 30 година, црквене заједнице ће бити мање, али ће им верници зато бити много посвећенији и оданији", закључио је.