Модерна џамија у центру Техерана разгневила конзервативце

Модерна грађевина, која се простире на површини од 25.000 квадратних метара, налази се на важној раскрсници у центру града, у популарној трговачкој зони код градског позоришта и Техеранског универзитета, у којој се иначе одржавају културне и уметничке манифестације.

После 10 година градње, џамија вредна 16 милиона долара напокон је завршена, а очекује се да ће бити отворена за јавност у наредним месецима.

Архитекте које стоје иза новоизграђене џамије Вали-е-Аср су се, уместо традиционалних округлих купола и издигнутих минарета, определиле за модеран таласасти дизајн са сивим каменом и бетоном, тврдећи да је то савршена допуна околне архитектуре и да подсећа на једноставност раног ислама.

Нова грађевина је, међутим, разгневила конзервативце, који је виде као део „секуларног јуриша“ на Исламску Републику, а власти оптужују за „издају“ јер су дозволиле њену градњу.

Реза Данешмир, један од архитеката, каже да се месецима борио пре него што је коначно убедио власти да се традиционална џамија не би уклопила у окружење, а случај је чак изнео пред парламентарни одбор.

Градски званичници су првобитно негодовали, рекавши да тада планирана грађевина не личи на џамију и нема уобичајени облик џамије, те да не може да се гради, али је Данешмир на крају ипак успео да их убеди да дозволе градњу.

„Желели смо да то буде авангардни пројекат, а не конзервативни и заостали“, објашњава архитекта.

Данешмир и његова дизајнерка Кетрин Спиридоноф истичу да џамије имају много облика и величина, и да је прва џамија, саграђена у време пророка Мухамеда, била једноставна грађевина без купола и минарета.

Студент Нима Борзуи (18) признаје да првобитно није ни знао да је новоизграђена модерна зграда заправо џамија, али каже да одобрава ту идеју.

„Духовни аспект џамије је важнији од њене архитектуре. Није важно ако не следи стереотип архитектуре џамија које имају куполе или минарете. То је свакако место за молитве“, рекао је ирански студент.

Нова џамија је, испоставило се, постала најновије поприште у дугогодишњем културном рату између конзервативаца и иранске уметничке заједнице која се надала већој отворености откако је Хасан Рохани, релативно умерених схаватања, изабран за председника Ирана 2013. године, закључује америчка агенција.