Рестаурација фијакера старих у Сомбору

Александар Недељковић власник је једине регистроване радионице за рестаурацију фијакера у Сомбору. Све је почело пре много година када је помагао пријатељу.

„Памтим једну комплентну рестаурацију. Од фијакера је само гвожђе остало. Породица из Косјерића је желела да га рестаурирам. Био је то један стари, женски отмени фијакер. По причи из пратње краљице Марије“, прича Александар Недељковић.

До сада је кроз његове руке прошло око 50 фијакера. Занимљиво је да је најмање муштерија из Сомбора, а највише из Западне Србије. Сваки фијакер је, каже, аутентично уметничко дело. Када кренете да га растављате, упознате и навике самог власника.

„Има сачувано пакло цигара 'зета', тадашња коју је власник пушио и сачувао је у фењеру да му не би испала. И читао је 'Политику' коју сам тада пронашао, издање из неке 1950. године“, додаје Александар

Љубав према сличном занату гаји и породица Ђуран. Више од једног века праве опрему за коње.

„Још увек учим, стално човек учи. Оно што је мени мој отац говорио да је најважније, то да када завршим неки производ увек погледам и видим да ли сам првенствено ја задовољан. Ако јесам, онда су велике шансе да и муштерија буде задовољна“, објашњава Никола Ђуран, власник сарачке радње у Сомбору.

Седамдесетих година стигла им је посебна поруџбина.

„Отац је радио за ергелу Карађорђево, и један пар амова које је он направио, председник Тито је поклонио енглеској краљици, 1972. године када је она била у посети тадашњој Југославији“, додаје Никола Ђуран.

Машине и алати с којима ради су махом стари цео век. Најстарија машина за шивење је енглески „ланчестер“ из 1914. године која је још увек у функцији, па му је жеља да направи и музеј.

Најсрећнији је, каже, што има ко да га наследи – син Дарко који је већ сада, његова десна рука.