Вукови као кућни љубимци

Вукови као кућни љубимци. Ништа необично за Ђикиће. Код њих су већ седам месеци. Нашао их је у шуми као сасвим мале 24-годишњи Милан.

„Били су мали, ја сам шетао шумом и видео сам их. У непосредној близини сам видео да је угинула њихова мајка мислим да је највероватније отров и узео сам их и чувам их“, прича Милан  из села Ђинђуша.

Вука и Вуле не воле гужву. Посебно је била нервозна Вука јер је осетила да се нешто спрема. За њихову исхрану од првих дана задужена је била Миланова мајка Соња која каже да су им прво давали козје млеко, а касније месо.

Ђикићи иначе узгајају алпске козе. Вукови са Радан планине и Ђинђушког брда су им кажу чести гости. Било је неколико хајки. Безуспешно.

„Ту долазе одатле нон-стоп, три козе су појели али имам доброг пса шарпланинца, он их отера“, наводи Предраг Ђикић.

После седам месеци дружења, плес са вуковима породице Ђикић се завршио. Позвали су људе из Завода за заштиту природе Србије и вукови ће највероватније завршити у београдског золошком врту.

„Овакве животиње би требало да заврше у природи, међутим, постоји један велики проблем. Они су узети као младунци и већ су се добро припитомили и тако да ће њихов повратак у природу бити немогућ“, објаснио је Бранислав Грубач из Завода за заштиту природе Србије.

Растанак Ђикића са кућним љубимцима није био лак. Милан их је отпратио до Београда. Када се врати каже иде одмах у шуму да што пре нађе замену за Вуку и Вулета.