Ципеле породице Тандир и на руском асфалту

Према причама из радионице, у дедино и прадедино време у Сјеници је успешно радило 17 обућарских радњи. Сада само три.

„Од тих 17, седам је било који су радили ципеле ручне израде. Тада су ципеле стварно биле скупе. Мени је отац рекао да за један пар ципела човек је био у стању да прода краву или двоје оваца“, каже обућар Сеид Тандир.

Као дечак помагао је оцу у изради обуће, али породични посао га није привлачио све док на телевизији није одгледао емисију о једном од најчувенијих светских обућара. Правио је ципеле на исти начин као његов отац.

„Стварно сам имао и од кога да научим. Мој отац је радио перфектно“, истиче Сеид Тандир.

Израду је, како каже, модернизовао куповином машине за шивење из 1902. године. Све остало ради на исти начин као и његови.

Ципеле мала ремек-дела 

Није редак случај да они који знају чиме се Сеид бави, донесу фотографију ципела са интернета и тада настају мала ремек-дела. Наравно, такве ципеле у Европи коштају од 500 евра па навише, а у Сеидовој радионици су пет до шест пута јефтиније.

За сат времена снимања, муштерије су телевизијску екипу прекидале десетак пута.

„Овде ти је препорука добра реч, најбоља реклама за њега“, каже једна муштерија.

„Како се договоримо, тако и буде. Тако испадне све, мислим да ће да буде све како ја хоћу“, наглашава друга муштерија.

Ципеле из Сјенице носе и Руси, највише захваљујући Саидовој супрузи Ирини, Рускињи коју је упознао на летовању.

Бави се и поправкама, али осим замене флекица, обућу коју је израдила његова породица до сада није поправљао.