Да ли су београдски врапци на броју и како им помоћи?

На основу овог истраживања први пут ће се у делу престонице детаљније проценити бројност наших пернатих комшија. Осим процене бројности врабаца, циљ истраживања је да се сазна који фактори утичу на њихов опстанак, саопштило је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

„Мој утисак је да је врабаца раније било много више. Наше истраживање би помогло да се пронађу могући фактори смањења бројности врабаца, као што су: доступност хране, борба за опстанак са другим градским врстама и одговарајућа станишта. На овај начин бисмо начинили први корак ка заштити ове нама блиске врсте и сачували симбол града“, каже Маријана Демајо из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

У Србији се гнезде три врсте врабаца: врабац покућар (Passer domesticus), пољски врабац (Passer montanus) и шпански врабац (Passer hispaniolensis).

Врабац покућар је најпознатији и најбројнији међу поменута три. Широко је распрострањена врста и пратилац је људских насеља широм Србије.

Захваљујући човеку, врабац покућар распрострањен је на свим континентима, осим Антарктика. Храни се семењем биљака, инсектима и остацима хране за људе и домаће животиње.

Међутим, у новије време забележено је смањење бројности широм Европе.

Врапци су наше комшије и зависе од нас. Градови су њихова станишта, али у новије време поставља се питање да ли је у њима довољно хране и склоништа као некад, шта доводи до потенцијалног пада бројности и како то спречити.

У тражењу одговора на ова питања, грађани Друштву за заштиту и проучавање птица могу помоћи попуњавањем анкете на: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfZzvCIQcNyd01as
2EZa6JECrOH7Ml_cdM_qKhQTcYZGZiUxg/viewform