Од скалпела до ножева за сремачке специјалитете, мајстор Бобан све оштри

За прву брусилицу искористио је мотор од веш-машине. Уз машинско допунио је и медицинско знање. Да савлада финесе оштрења хируршких маказа, требало му је пет година и ручно направљени алати.

„За различите операције различити углови, различитих гранулација, неке су за меко, неке су за тврдо ткиво, свагда се довијате где, кад, коме, шта треба и углавном се договарам са хирурзима шта ћемо и како да радимо“, објашњава Душан Бабић из Сремске Митровице.

Некада пола дана, данас од механичког и ултразвучног чишћења, полирања до филигранске прецизности маказе за нове операције завршава за двадесет минута. За петнаест година наоштрио је скоро 10.000 хируршких алата.

„Најзахтевније су лапароскопске маказе, због саме њихове величине. Оне су око десет милиметара, јако су мале и јако мало материјала има за скидање, значи мора бити опет микронски скинуто и скинуто идеално под лупом да би то било перфектно урађено“, истиче Бабић.

На оштрење су му стизале и маказе из Лондона, имао је и посебних захтева за кројачки алат. За ножеве за сремачке специјалитете увек нађе време.

„Оштри ми сваке године, а да наплати неће, а пошто се знамо доста година, морамо то да пребијемо у сланини, кобасици и тако некако“, каже Марко Адашевић из Сремске Митровице.

Док за оштрење ножева нема тајни, за хируршки алат финесе се не откривају. За сва сечива мајстор Драган каже – оштро је оно које у једном потезу исече најлон кесу.