Банкарска мученица

Mирјана Митровић је у рано јутро подложила казан, да препече ракију. Од малих ногу интересовала се за процес производње тог жестоког пића, по којем су надалеко познати ужички крајеви.

„То је нешто што смо наследили, што сам затекла од оца, од деде, добро, прадеду нисам затекла, али нешто где си се родио међ шљивама и међ ливадама. Наследио си оно што си у ствари затекао, у томе си наставио и да радиш", прича Мирјана Митровић, произвођач ракије из Руде Букве.

Када су њени родитељи остали без посла у граду, једино решење им је било село. Четири хектара старе сорте шљиве трноваче, међу којима су поједина стабла столетна, само су део прихода.

Децу су научили да се на имању ниједан посао не дели на мушки или женски. И Мирјана је главна за печење ракије.

„Могу вам рећи, интересује обоје, али изгледа Мира да ми више заинтересована него Миломир. Ради и он све, али није баш нешто богзна заинтересован“, објашњава Милорад Митровић, такође произвођач ракије из Руде Букве.

Мирјана ради у банци, бави се спортом, али стиже да уради и све послове на селу. Намерава да женску ноту дода и у производњу других воћних ракија, можда и уз помоћ свог момка за којег каже да још није испекао занат: „Не зна још. И он је спортиста, па видећемо. Можда га и научим.“

Ниједна Мирјанина колегиница не прави ракију, али она сматра да су жене у том послу умешније од јачег пола јер знају како да од тог жестоког пића не боли глава.

Ова женска ракија није намењена за опијање, већ за уживање, каже ова млада банкарска службеница, која се бави печењем ракије.