Банкарска мученица

За већину људи празнични дани су прилика за предах, али за оне који живе на селу и од села, одмора нема. Тако је и недалеко од Косјерића где се ових дана масовно пече ракија. Али код Митровића је другачије – ракију пече жена.

Mирјана Митровић је у рано јутро подложила казан, да препече ракију. Од малих ногу интересовала се за процес производње тог жестоког пића, по којем су надалеко познати ужички крајеви.

„То је нешто што смо наследили, што сам затекла од оца, од деде, добро, прадеду нисам затекла, али нешто где си се родио међ шљивама и међ ливадама. Наследио си оно што си у ствари затекао, у томе си наставио и да радиш", прича Мирјана Митровић, произвођач ракије из Руде Букве.

Када су њени родитељи остали без посла у граду, једино решење им је било село. Четири хектара старе сорте шљиве трноваче, међу којима су поједина стабла столетна, само су део прихода.

Децу су научили да се на имању ниједан посао не дели на мушки или женски. И Мирјана је главна за печење ракије.

„Могу вам рећи, интересује обоје, али изгледа Мира да ми више заинтересована него Миломир. Ради и он све, али није баш нешто богзна заинтересован“, објашњава Милорад Митровић, такође произвођач ракије из Руде Букве.

Мирјана ради у банци, бави се спортом, али стиже да уради и све послове на селу. Намерава да женску ноту дода и у производњу других воћних ракија, можда и уз помоћ свог момка за којег каже да још није испекао занат: „Не зна још. И он је спортиста, па видећемо. Можда га и научим.“

Ниједна Мирјанина колегиница не прави ракију, али она сматра да су жене у том послу умешније од јачег пола јер знају како да од тог жестоког пића не боли глава.

Ова женска ракија није намењена за опијање, већ за уживање, каже ова млада банкарска службеница, која се бави печењем ракије.

број коментара 3 пошаљи коментар
(четвртак, 04. јан 2018, 12:26)
anonymous [нерегистровани]

Престаните ракију звати "мученицом"

Престаните ракију звати "мученицом". Због широких и све до једне негативних конотација ове речи, ракији и целој пратећој бајци, а уистину и јесте бајковита, качи се ружна етикета која јој не доликује. Асоцијације су на страдање, алкохолизам, однос господара и слуге, посртање, силовање воље и разне друге и све су ружне. Гајење воћа, печење ракије, дегустација, зрење и неизвесност исхода и цивилизовано уживање у њој лепе су ствари и све заслужују поштовање а сасвим нормално као и све друго затевају савестан, напоран и пре свега вољан рад. Онај ко се толико "мучи" да је направи или док је пије и даје другима боље да се остави тога и нека пређе на гајење пауловније и степ сок. Надам се да вам је јасан сарказам овде. Уништиће се репутација и потенцијал које ракија има. Због оваквог односа ракија се тешко извлачи из канџи алкохоличарско-кафанско-печалбарског дискурса и још теже успева да стане уз виски, коњак итд. иако то неоспорно заслужује и има чиме да се са њима носи. Ако је већ јавна реч у Србији толико склона фрази, користите "златна/сребрна капљица" или само "капљица". Или нешто треће што ће узети у обзир

(среда, 03. јан 2018, 21:39)
NIKOLAKRAJINALONDON [нерегистровани]

nikoga

Kome jos pada napamet pecenje rakije , narocito kada su u mladi u pitanju?
Nikoga.
'Parovi' 'dvor' 'farma' tu je buducnost za mlade u Srbiji.

(среда, 03. јан 2018, 20:40)
anonymous [нерегистровани]

Bravo Mirjana!

Srbijanke su najbolje žene! I domaćice i supruge i majke i sestre i radnice i umetnice i sportistkinje...ma i vojnici i borci...za sve su vešte, za sve su najbolje. Pune energije , volje i snalažljivosti.
E sad, u svakom cveću ima kukolja ali ne treba obraćati pažnju na kukolj - nego vešto ubirati cveće.