Савет за дуговечност најстаријег Златиборца: Умереност у свему

Најстарији Златиборац, Панто Вранешевић из Шаиноваца, недавно је прославио стоти рођендан. Животни век старина је провео на селу, све донедавно радећи сеоске послове, уз увек исти рецепт за дуговечност – умерености у свему.

Први век је прегазио, готово претрчао, радећи послове на сеоском имању. Сада га, каже, очи и ноге помало издају, али се на здравље не жали.

„Не пијем лекове никакве, ништа. Притисак дјетињи, тако ми је рекô доктор у Чајетини, кад сам ишô, онако без везе, да се контролишем“, прича Панто Вранешевић.

Одрастао је у породичној задрузи са шеснаесторо чељади. У почетку чобанин и добар косач, с временом је у војсци постао гардиста, а по повратку кући наставио је тамо где је стао.

„Цео пољопривредни и сељачки живот, све сам радио. Косио сам, орô, копô, сијô, сређивô то што роди“, објашњава дека Панто.

Наследивши породично имање, преузео је бригу о домаћинству и увек изнова учећи, био је катранџија, ашчија, пинтор, кириџија и готово седам и по деценија добар супруг и отац троје деце.

Сада има петоро унука и девет праунука и увек исти рецепт за дуговечност: „Радим данас, довече се спустим да одморим жице... Све у нормали. Ја се никад нисам напио, ја се никад нисам прехранио, стално сам онако природно што ми је пасовало.“

Пантов син Миломир каже да је његов отац вечито скромно живео: „Он је био задовољан, па кол'ко је имô да је. Доброг је здравља, памет га добро служи, до јесенас, до пре можда годину дана је радио у пољу, чувô овце, све.“

Иако се сада креће уз два штапа, нада се да ће ускоро оженити праунука и постати чукундеда: „И да бог да играм на свадби, да поведем коло. Поведем кол'ко и како могу да играм.“

У ишчекивању свадбе и данас у 101. једина жал за прохујалим временима је што, каже, није од користи и, као некад, све помало и умерено ради.

број коментара 4 пошаљи коментар
(четвртак, 04. јан 2018, 08:12)
Петар Јараковић [нерегистровани]

jarakovicpetar@yahoo.com

На много година деда Панто! Да да Бог да ти се оствари жеља и да коло буде велико као твој Златибор. Да ти се рађају потомци и буду добри, живи и здрави као што си и ти. А ова ти је задња реченица посебан наук. Ту је сажета сва доброта, лепота и љубав здравог српске средине и њених људи.

(четвртак, 04. јан 2018, 04:45)
Dragan [нерегистровани]

bravo

Bravo deda, ziv i zdrav bio!

(среда, 03. јан 2018, 21:19)
DDanonymous [нерегистровани]

Covjek je kao masina

Kao prvo,vazan je kvalitet masine,ili genetika covjeka,drugo,covjek kao i masina treba da rade svaki dan ali umjereno,bez forsiranja.Ako covjek i masina ne rade duzi period lako zardjaju.I covjek i masina,nakon rada, moraju odmoriti i povremeno remont napraviti.
Dakle,kao sto deda rece,sve umjereno,redovno raditi,sto manje piti alkohola i pusiti,biti zadovoljan onim osnovnim i sto manje se nervirati.Od nervoze i neurednog zivota dolaze sve bolesti.Za dugovjecan zivot je takodje vazan skladan porodicni zivot.
Dedi Panti zelim da jos dugo bude zdrav i srecan.

(среда, 03. јан 2018, 20:40)
anonymous [нерегистровани]

Starac

Zato sto je radio tako i sto je jeo genetski nemodifikovanu hranu i udisao cist zlatiborski vazduh,,,,nema tu nikakve filozofije.