Како су совјетске гранате помогле у откривању Хигсовог бозона

Милиони совјетских артиљеријских граната остали су неискоришћени после Другог светског рата. Ипак, физичари су им нашли бољу примену – у једном од најважнијих експеримената у 20. веку.

Средином 90-их година, физичарима су биле потребне тоне метала довољно снажног да издржи изузетно јака магнетна поља Компактног мионског соленоида - једног од детектора честица у Великом хадронском сударачу код Женеве у Швајцарској.

Сагласили су се да им је потребан висококвалитетан месинг. Али где га пронаћи?

Иако се Русија налазила у тешком финансијском стању тих година, руски научници који су радили на међународном пројекту и даље су желели да помогну.

Један од њих се сетио да месингане чауре артиљеријских граната потпуно одговарају ономе што им треба. Један руски морнарички командант пристао је да научницима преда чауре граната преосталих још из Другог светског рата.

За потребе експеримента искоришћено 600 тона месинга, а више од милион месинганих чаура је претопљено.

Велики хадронски сударач почео је са радом 2009. године, а три године касније, уз помоћ Компактног мионског соленоида, откривен је и Хигзов бозон.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.