Авантура једне јунице – свуда пођи, кући дођи

Јуница шаруља поново је у свом дому у Горобиљу. Дуже од четири месеца Љупко Јовановић и његове комшије трагали су за њом. Сада поново одраста у штали уз мајку, а проћи ће још годину дана док и она не почне да даје млеко.

„То је једна вредност на селу. То је будућа крава, која даје одређене вредности, тек треба да дâ своје вредности“, каже Љупко Јовановић из Горобиља.

А да је реч о вредној и сналажљивој животињи потврђује и то што се, практично као теле, отиснула у авантуру. Препливала је Ђетињу, а потом се хранила сама по оближњим пољима. А са онима који су трагали за њом као да се играла жмурке.

„Малтене је размишљала као неки специјалац, просто невероватно. Кажем да је то још незрело, али показало се да је она другачија. Показало се да ју је немогуће ухватити. Просто је увек за корак била паметнија од нас људи“, истиче Јовановић.

Али и игри је дошао крај, са хладнијим данима и када је кукуруз обран. Уместо преко воде, запутила се на другу страну у суседно село код домаћина Драгомира Кораћа.

„Усред ноћи, пре четири сата, оно је пришло, рикнуло. Ја је вабнуо: 'Оди лепа, оди лепа.' И тако да сам је спасао, јер би је негде обесили. Овако је остала да живи дуго година. Пожелео бих јој дуго година да се музе“, каже Драгомир Кораћ, житељ села Расна.

Иако се цео живот бави сточарством, Драгомир не памти такву авантуру неке јунице.

Када се све добро заврши, кажу, домаћини запевају, али Љупко ће сада мирније размишљати о сваком тону, јер док Шаруља не почне да доноси приход од млека, за њену храну власник приходује хармоником.