Гвоздено оружје из бронзаног доба потиче из свемира

Француски научник Алберт Жамбон објавио је истраживање у часопису Journal of Archaeological Science, током којег је користио геохемијске анализе да направи разлику између земаљских и ванземаљских метала у бројним предметима из бронзаног доба.

Испитујући односе гвожђа, кобалта и никла у предметима, истраживачи су направили систем како да разликују гвожђе добијено топљењем руде од оног из метеорита.

Упркос томе што је већ дуго познато да су метеорити били значајан извор гвожђа, научна заједница није могла да се усагласи колики је тачно био удео метеоритског гвожђа у производњи оружја и других предмета из бронзаног доба.

Почетак гвозденог доба 1.200 године пре нове ере означио је крај бронзаног доба, које је трајало око два миленијума, а они народи који су током његовог трајања поседовали гвоздено оружје или друге предмете имали су велику војну и економску предност над противницима.

Жамбон је спровео хемијске анализе на узорцима музејских експоната, који укључују огрлицу из Египта (3200 п. н. е.), бодеж из Турске (2500 п. н. е.), талисман из Сирије (2300 п. н. е.), секира из Сирије (1400 п. н. е.), па чак и бодеж, наруквица и наслон за главу Тутанкамона (1350 п. н. е.).

Руда са Земље мора да буде пречишћена, да се из ње избаци кисеоник и тек онда од ње могу да се праве оружје и други предмети. Метеоритско гвожђе је одмах спремно за коришћење, без потребе за развојем технологије за његову обраду.

„Када се велика небеска тела формирају, попут наше планете, скоро сав никл и гвожђе се концентришу у језгрима“, наводи аутор студије, прецизирајући да технологија рударства није била довољно развијена у бронзаном добу да би значајније количине гвожђа и никла могле да буду извађене са већих дубина.