Откуд клупа у Римском бунару?

Више од четири сата трајале су припреме. Пре него што је заронила у Римски бунар, двоструким спиралним степеницама од 35 метара, трочлана екипа спуштала је десетине килограма тешку опрему. Све до отвора са којег се некада узимала вода.

Ларс Хопманс из Спелеолошког одсека Београда каже да су за силазак припремили мердевине и сву опрему која је потребна: „Добро смо се припремили. Носили смо опрему 10 спратова горе доле, било је добро за кондицију“.

Одмах пошто су заронили, чим се муљ који су подигли слегао, благо Римског бунара било је видљиво.

„То изгледа као да роните у трезору Баје Патка. Јер новчића има на све стране, у свим пукотинама, хоризонталним, вертикалним, свугде су некакви новчићи“, објашњава Урош Акшамовић из Спелеолошког одсека Београда.

Као сувенир са дна Римског бунара Урош је понео понеки јен, долар, марку и динар. У бунар, чија је градња почела пре тачно три века, улазио је и пре 20 година. Ипак, овог пута било је другачије.

„Морам да кажем да сам се разочарао јер од тад је овај бунар био отворен пет-шест година. Има гомила ђубрета, нажалост. Вода је за толико сада плића. Има ту канти из парка, рефлектора, бетонских блокова, шута“, прича Акшамовић.

У бунару је већ деценијама и једна клупа. Кажу, постављена као да чека неког да се на њој мало одмори.

Упркос метру и по нагомиланог смећа, вода доспела из околне стенске масе је бистра, попут планинске. Зато је екипа Спелеолошког одсека Београда предложила управи Београдске тврђаве да поново зарони, очисти бунар и постави осветљење, како би и они који нису њихове среће, могли да завире до дна у чувени, 51 метар дубоки, Римски бунар.