Крвљу натопљен кавкаски орах живи споменик совјетским ослободиоцима

Један живот се угасио, а други започео, када је један од совјетских војника погинуо под Авалом током ослобађања Београда 1944. године. У шињелу је носио успомену из родног краја – семе кавкаског ораха. Иако војника више нема, одрасло дрво поносно стоји на месту његове погибје.

Ових дана пре 73 године водиле су се тешке борбе против немачког окупатора на Авали. Раме уз раме са нашим борцима били су војници Црвене армије, из свих делова бившег Совјетског Савеза.

Било је и добровољаца са Кавказа. У џепу су, често, носили нешто да их подсећа на родни крај, а многи се нису вратили кући. Један је носио орах. Погинуо је на Авали, а из његовог шињела никло је дрво. И данас је ту живи споменик из Другог светског рата.

„Око хиљаду совјетских војника је погинуло у операцији ослобађања Београда. Неколико хиљада је погинуло и повређено у бојевима од Ђердапа и Тимока, па све до Мораве и Београда“, наводи Небојша Дамјановић, саветник у Историјском музеју Србије, кустос и историчар.

Према његовим речима, не треба заборавити и део јединица трупа Другог украјинског фронта, које су од непријатеља очистиле Банат и неколико дана претходно ушле у Панчево.

„Дакле, ослобођење Војводине највећим делом било је обављено од стране совјетских снага“, истиче Дамјановић.

Кавкаски орах је и име свечане академије и музичко - драмског догађаја којим ће бити обележено ослобађање Београда, 20. октобра у Народном позоришту.

„Идеја нам је била да ову причу представимо у другом светлу. То је, у ствари, она интимна историја појединца који је дао живот за ослобађање нашег главног града. У овом случају је у питању једна руска породица која је дала живот једног свог члана за ослобађање братског народа", каже режисер, Владан Ђурковић.

Како је објаснио, ово је једна племенита и родољубива прича, али можда још важније, ово је прича о способности да учествујете у слободи другог народа.

Авала је била кобна за многобројне незнане јунаке током рата, а двадесетак година после ослобађања престонице овде су у авионској несрећи страдали и чувени генерал Жданов и маршал Бирјузов.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво