Упознајте Србина са највише ордења!

Поседује најзначајније српско ордење, а није витез.

Крагујевчанин Звонко Марковић у колекцији има орден – Милоша Великог, Белог орла, Таковског крста, Карађорђеве звезде. И све то у неколико примерака.

„Прво сам набавио војничку Карађорђеву звезду са мачевима која је установљена у Крагујевцу 1915. године, а потом сам почео да набављам ордење. Први орден који је редак сам набавио, а то је Карађорђева звезда из 1904. године коју сам купио у Београду, а тада смо се сакупљали у 'Београђанки'“, сећа се адвокат и колекционар Звонко Марковић.

Своју колекцију почео је да прави још као гимназијалац – пре тачно пола века. Осим ордења сакупља и војничке ознаке и медаље.

„Најређа медаља која је код мене у колекцији је она за храброст 1885-1886. године, која је додељена само у 20 примерака у српско-бугарском рату. Али, има доста раритета, а најдражи су ми они за које знам коме су припадали, то су: Tаковски крст у злату првог степена који је припадао Фридриху Првом, баденском кнезу, а одликовао га је 22. фебруара 1882. године Милан Обреновић“, прича Марковић.

Има више од 1.000 примерака различитих одликовања. Међу њима и најстарија српска медаља којом је Милош Обреновић одликовао присталице, али и знамење коју су добили гости на свадби краља Александра и краљице Драге.

„Збирка никада не може бити комплетна с обзиром на то да скупљам и разне варијанте произвођача. Тако да је то немогуће скупити све за неколико живота. Па и неколико наредних генерација које ово буду наставиле неће моћи да сакупе све варијанте ордења које је Србија издала“, каже овај колекционар.

Због лепог дизајна, каже, сакупља знамења која су у Србији и Црној Гори додељена искључиво до 1941. године. Тврди и да су Карађорђевићи чешће одликовали него Обреновићи.

„Краљевина Србија је до 1903. године водила списак свих одликованих лица, ја сам тај списак набавио преко једног колекционара и са тог списка се види шта је највише, а шта најређе одликовано“, напомиње Марковић.

На бувљак не иде

На питање да ли има све то са тог списка одговара да углавном поседује знамење додељено до 1903. године, а да му недостаје Златни орден Милоша Великог који се сада налази на аукцији у Канади и који кошта 240 хиљада евра.

Звонко је најскупље платио једног белог орла. Српско ордење и медаље изливани су у Бечу, па их зато данас набавља из читавог света, а каже да никада није ишао на бувљак.

„Ордење набављам од колекционара, од трговаца и од аукцијских кућа. Али, никада нисам ишао на бувљак, мрзело ме да устанем рано. Они који иду на бувљак устају у пет сати, тако да стварно никада ниједан бувљак нисам обишао иако сам намеравао да одем али ме стално мрзело. Мада су ту колекционари налазили поједине ретке примерке. Мој друг археолог Марко Поповић је на бувљаку купио Милоша Великог, први ред звезду“, каже Марковић.

Колекцију ће наследити син и унуци који се већ интересују за српску историју. Али каже да његова колекција не би била ни упола толика да супруга годинама није имала разумевања за његов хоби. Зато је то једина особа којој би он доделио орден.