Kaд пензионери „оплету“ моравац

Шумадијским колом и моравцем пре пола века доказивали су се на поселу. И данас ови пензионери ситно везу, али само у КУД „Jeлече“ где се састају играчи трећег доба.

„Немамо професионалних играча, углавном су то људи који су некада играли као деца или су сада почели да играју. А када је реч о професији има разних професија, ја сам на пример професор, има пуно и инжењера, техничара, медицинских сестара...“, објашњава председница КУД „Јелече“ Нови Београд Рајка Црногорац.

Њихово Удружење постоји већ шест година, а имају око 20 чланова. Да одиграју коло враголанку и лагани преплет састају се три пута недељно.

„Имам утисак да смо ми задовољнији и испуњени више животом јер смо ми стално у акцији. Мене овај фолклор јако релаксира. Ако сам уморна, када сам радила нешто, нервозна сам, кад дођем овде, чујем музику и играмо, а мени све лепо. После тога сам као нова“, препричава чланица културно-уметничког друштва Оливера Томовић.

Њена другарица Зорица Мојовић каже да никада раније није играла, већ да је прве кораке научила у пензији. У младости је тренирала џудо, а сада је игра највише опушта.

Жеља да подврисну у колу и накриве шајкачу их не напушта. Више од игре воле да се друже, а радо примају и нове чланове.

Чак и ако код пензионера на час фолклора дођете само са цветом у коси и без јелека и опанака, упркос томе будите сигурни да ће вас научити основним корацима. Главна мисија њиховог удружења јесте и да млади заволе фолклор. Али не само фолклор.

„Ево шта мене посебно привлачи у оваквом једном КУД-у, то је што је организација нашег друштва програмски усмерена на традицију нашег народа и на културну баштину. Оно што је посебно значајно је то што се ми аматерски и са могућностима које поседујемо бавимо и етнографским и ентолошким истраживањима“, препричава члан КУД „Јелече“ Милован Секулић.

У духу традиције, сами шију своје ношње али и хаљине за староградске игре.

„Зависи све од тих украса, од свега тога, али треба сигурно 3-4 сата само за прслук и кецељу, а за остало па и до један дан“, објашњава шнајдерка Добрила Обрадовић и додаје да је у пензији тек почела да шије ношње.

Њихови наступи нису само игра. Док се кораци не навежбају, почетници фолклораши помало и рецитују.

„Увек се бива леп на почетку, помало добар, помало тужан. Увек се бива на овом свету, на крају туђ, на крају ружан“, рецитује Милан Савић.

Спремају се и за нову екскурзију. За месец дана путују у Будимпешту, где ће на европској смотри представити игре из Баната. Унуци им кажу да успоре, али пензионери тврде да су захваљујући фолклору ово њихови највеселији дани.