Физичар Алан Лајтман: Кроз 200 година комуницираћемо мислима

„Биологија и технологија, радећи заједно, производе нову врсту људског бића и мислим да ћемо у наредних 100 до 200 година више разумети како је меморија складиштена у човечијем мозгу. Верујем да ћемо сви имати компјутерске чипове у мозгу који ће нас директно повезивати са интернетом. Биће довољно само да помислимо на неку информацију која нам је потребна и она ће се појавити у нашој глави“, рекао је Лајтман у интервјуу Танјугу.

Лајтман верује да ће људи моћи да комуницирају међусобно мислима.

„Можда ће човек изгледати исто кроз 200 година, али ће бити потпуно другачији. Верујем да ћемо постати полумашине и полукомпјутери и да нас биологија и технологија, у садејству, воде ка томе“, истакао је Лајтман.

Лајтман борави у Београду поводом премијере представе „Ајнштајнови снови“ у Југословенском драмском позоришту, рађеној по његовом истоименом бестселер роману, у којем се кроз снове славног научника последњих месеци пре завршетка теорије релативитета, бави различитим аспектима времена.

Примећује да се данас, нарочито у развијеним земљама, живи превише брзо.

„Сви негде журе, брзина комуникација, проток информација, паметни телефони, сви смо нон-стоп повезани, стално јуримо, не дајемо себи времена да размислимо ко смо и које су наше вредности. Живимо у једном убрзаном свету и то нас уништава духовно, наноси нам велику штету“, сматра Лајтман.

Каже да су „Ајнштајнови снови“ више фикција и наликују романима Габријела Гарсије Маркеса и Салмана Руждија, али и примећује да модерна наука заправо има много тога фантастичног у себи.

„У 20. веку смо научили да је природа много другачија од онога што смо мислили. Ако погледамо на нивоу атома, видимо да се природа понаша много другачије, да део нас може да буде на два места истовремено. Сада знамо и да наш универзум није одувек постојао и да је зачет пре 14 милијарди година. Модерна наука нам открива невидљиви свет и у том смислу наука је фантастична“, приметио је Лајтман.

Ми смо спонтани сањари

Власник пет почасних доктората, први који је добио двоструко намештење на Масачусетском институту за технологију (МИТ), у области природних и друштвених наука, бави се истраживањем у области астрофизике и уједно је аутор шест романа.

Од детињства је био заинтересован подједнако за науку и уметност и каже да је правио ракете, имао малу кућну лабораторију, али и писао поезију.

Сматра да се наука и уметност допуњују у човеку и да је само тако људско биће комплетно.

„Верујем да интуиција, осећај света, важна и у науци и у уметности. И наука и уметност трагају за истином, само што уметност трага за унутрашњом истином, а наука за истином у спољашњем свету“, истиче признати физичар.

Наука и уметност, сматра он, подједнако изражавају оно што је људско у нама.

„Ми смо рационална, логична бића, а с друге стране смо спонтани сањари. Као људска бића имамо много аспеката у себи. Ако смо само научници или само уметници, нисмо комплетни. Потребни су нам мостови, али и слике", објаснио је Лајтман.

Мисли да уметност има моћ и носи вредности које наука и технологија саме по себи немају.

„Уметност изражава оно људско у нама и мислим да морамо бити више људи“, рекао је Лајтмен.

Религију такође доживљава као извор вредности по којима живимо, из којих проистичу наше моралне идеје и сматра да нас она спречава да уништимо себе.

Сличност између науке и религије пак види у томе што обе могу да чине и добро и лоше зависно од начина на који се користе.

„Када говорим о религији не мислим на институционалну религију, већ на индивидуално, спиритуално искуство. Религија је учинила много лошег у свету, али важно је наше веровање у нешто више од нас самих. Верујем у златно правило 'понашај се према другима, како желиш да се они понашају према теби'. Мислим да то повезује све нас“, истакао је.

Плаше ме двојица лудих лидера

Ајнштајн је упозорио 1939. године председника САД Рузвелта на опасност од настанка атомске бомбе, а Лајтман данас каже да се плаши нуклеарног рата.

„Мислим да имамо двојицу лудих лидера, једног на челу Америке и другог на челу Северне Кореје. Обојица су неподобни да буду вође, а обојица контролишу нуклеарно оружје и то ме много плаши. Обојица се понашају као деца“, искрен је физичар.

Поред посвећености науци и писању, Лајтман је оснивач и Фондације „Харпсвел“, непрофитне организације с мисијом да пружи помоћ новој генерацији жена лидера у југоисточној Азији.

„Ја сам феминиста и верујем да су жене током историје биле дискриминисане и да су исто тако дискриминисане и данас у свим земљама. Велики ресурс се губи тиме што се не даје прилика женама и са Фондацијом 'Харпсвел' покушавамо не само да дамо прилику женама већ да пронађемо жене лидере и да им помогнемо да то постану“, објаснио је Лајтман, који је и отац две кћери.