Писма породице Романов вратила се у Русију

Архиву су у Европу однели чланови царске породице који су бежали од немира и прогона током Револуције 1917. године, а касније су била у приватној колекцији у Лондону.

Документе је купила за више од 70.000 евра руска државна банка Сбербанк у јулу, и сада су се нашли у својој земљи порекла и изложени су у музеју у Царском селу, бившој летњој резиденцији царева, на периферији Санкт Петербурга.

„Та писма и телеграми откривају нам свакодневни живот царске породице чији чланови су се много волели“, рекла је за Франс прес Ирина Распопова, кустос у музеју. Она је рекла да су ти документи од великог интересовања за истражитеље и да је срећа да су пронађени.

Међу око 200 докумената налази се кореспонденција између последњег руског цара Николаја Другог и његове супруге Алксандре Фјодоровне, његовог оца Александра Трећег и неколико других чланова породице Романов у периоду од 1860. до 1928. године.

„Није много добро. Али сам улувио и убио осам фазана“, написао је цар Александар Трећи у писму ћерки Ксенији, нађеном у коверти на коме је назначено „Телеграм од папе. 1894“, што је година смрти цара.

Документа су написана на руском, француском и енглеском, на папиру пожутелом с временом на коме се налазе монограми породице Романов или имена хотела у којима су боравили током путовања.

Осим размењених писама такође је ту и цртеж дворца који је нацртало дете царице Марије Фјодоровне, супруге Александра Трећег, или честитка за православни Ускрс коју је нацртала супруга Николаја Другог и послала својој заови.

Колекција писама и телеграма показује у којој мери је живот Романових био уздрман догађајима 1917. године који су завршили доласком бољшевика на власт и убиством цара Николаја Другог и његове породице.

„Настављамо да клизимо низ један нагиб и није тешко замислити шта нас чека“, написао је књаз Николај Михајлович 1918, неколико месеци пре његовог погубљења по наређењу нових бољшевичких власти. Ујак Никојала Другог пише у својим писмима о револуционарној атмосфери која је тада владала у Санкт Петербургу, који је остао главни град бољшевичке Русије до 1924. Помиње Лењина и Троцког и рације спровођене у његовој палати.

„Све везе су прекинуте између револуционара... Не чују се више топови али је то неизбежно. Вероватно ће бољшевици победити“, написао је књаз 25. октобра 1917. (7. новембар по садашњем календару), на дан напада на Зимски дворац и бољшевичко преузимање власти од привремене владе.

„Сада се сви наши пријатељи спремају да стигну тамо где нема више ни радости ни туге“, пише књаз Николај у свом последњем писму од фебруара 1918. године.