Џиновска атомска бомба која је била превелика за коришћење

Ту-95, специјално прилагођен за ту намену и завршен годину дана раније, носио је џиновску бомбу испод себе, јер је била превелика да би стала унутар летелице.

Бомба је била осам метара дугачка, пречника 2,6 метара и тежила је више од 27 тона. Изгледом је у великој мери подсећала на „Малог дечака“ и „Дебељка“, бомбе које су разориле јапанске градове Хирошиму и Нагасаки.

Велики број техничких ознака јој је додељен, али је данас најпознатија као цар-бомба. Она није била обична атомска бомба. Била је резултат грозничавих напора совјетских научника да створе најјаче нуклеарно оружје у историји, а премијер Никита Хрушчов је желео да се свет тресе од страха од моћи совјетске технологије.

То је било метално чудовиште превелико да стане и у највећи авион – била је уништавач градова, оружје које би се користило као последња мера.

Авион офарбан у јарко белу боју, како би се ублажио ефекат блеска од детонације, стигао је до свог одредишта – Нове земље, ретко насељеног архипелага у Баренцовом мору. Пилот мајор Андреј Дурновтсев подигао је летелицу на висину од десет километара.

Мањи Ту-16 бомбардер летео је поред спреман да сними предстојећу експлозију и узме узорке ваздуха док би бежао из зоне експлозије. Како би дали шансу авионима да побегну (она је била око 50 одсто), цар-бомба је бачена заједно са џиновским падобраном, који је сам тежио око једне тоне.

Падобран је усмеравао бомбу и једрио са њом до висине од 3.940 метара, где је детонирала. У теорији, два бомбардера требало је да су до тада удаљена скоро 50 километара, што је требало да буде довољно да преживе.

Цар-бомба детонирала је у 11.32 по московском времену. Уз заслепљујући блесак, бомба је створила џиновску ватрену куглу скоро осам километара широку, а она се због моћи свог удара протегла у висину. Блесак је виђен са удаљености од хиљаду километара.

Печурка од детонације уздигла се на висину од 64 километра, док се њена капа проширила на пречник од 100 километара.

На копну њен ефекат је био катастрофалан. Село Северни, удаљено око 55 километара, било је потпуно уништено. У местима стотинама километара далеко, куће су такође тешко оштећене. Радио-комуникација није могла да буде успостављена сат времена.

Дуровтсев је у свом „тупољеву“ имао среће да преживи. Удар од бомбе узроковао је чак и на великој удаљености да једва одржи контролу над авионом.

Камерман у другом авиону описао је детонацију: „Облаци испод авиона и у даљини шљаштили су. Море светлости ширило се испод летелице, а облаци су почели да светле и постају провидни. У том тренутку наш авион се налазио између два слоја облака, а испод нас се ширила огромна наранџаста ужарена кугла. Ширила се у висину. Изгледало је као да у себе усисава све што јој се нађе на путу. Спектакл је био фантастичан, нестваран и натприродан.“

Цар-бомба је ослободила невероватну количину енергије – око 57 мегатона (једнако снази 57 милиона тона ТНТ-а). То је више од 1.500 пута снажније од сабране моћи бомби бачених на Хирошиму и Нагасаки и чак десет пута снажније од све муниције коришћене у Другом светском рату.

Сензори су регистровали да је удар бомбе чак три пута обишао Земљу.